Pokazaće se, na kraju, da glavni problem sa ovom serijom nije sama prva sezona nego ono što sam saznao nakon što sam je odgledao.
Jedne mračne kišovite noći u porodicu Turner (Lauren Ambrose i Toby Kebbell) stiže mlada dadilja Leanne Grayson (Nell Tiger Free). Dorothy Turner, novinarki na lokalnoj TV stanici, potrebna je pomoć oko bebe. Njen muž Sean je uspešni kuvar koji uglavnom radi od kuće (i pre Corone).
Ubrzo otkrivamo da beba koju Leanne treba da čuva u stvari i nije prava beba već zamenska lutka. Lutka koju Dorothy smatra svojim sinom Jerichom kojeg je izgubila u traumatičnim (i u tom trenutku nepoznatim) događajima od pre nekoliko nedelja.
Da bi prevazišla šok i bol terapeut (koji to i nije) savetuje njenog brata Juliana (koga glumi, sada matori Hari Poterov drug, Rupert Grint) i Seana da oni prihvate i pridruže se ovoj “igri” u kojoj će održavati Dorotinu iluziju kao realnost.
Radnja je, naravno, smeštena u Filadelfiji. Kažem naravno jer to je omiljeni grad M. Night Shyamalan koji je producent (i režiser nekoliko epizoda) ove originalne Apple TV+ serije.
Puno toga pozitivno se ima reći o “Slugi” (koji nije Miloš Biković). Svedene dramaturgije u skučenom prostoru (ma koliko sama kuća u kojoj se odvija najveći deo radnje delovala prostrano) sa dobrim trilingom glumaca, “Servant” uspeva da napravi jednu klaustrofobičnu atmosferu u koju značajnu ulogu ima korišćenje svetlosti i senke.
Duge gotovo statične scene u totalu, slabo osvetljeni hodnici u kojima se nešto/neko možda krije u tami, često upotreba gotovo grotesknih krupnih kadrova, uspevaju da izazazovu žmarke i tihu jezu.
I sve to upakovano u tridesatak minuta po epizodi (ukupno deset) što je gotovo savršeni tajming za ovako nešto.
Problem naravno ostaje sam priča. Koliko je moguće da se iz osnovnog zapleta (a na kraju prve epizode se desi dodatni twist koji još više iščaši ovu već uvrnutu perspektivu) izvuče ono najzanimljivije a da serija ne ode u drugu krajnjost, to jest banalnost.
Moram priznati da “Servant” uspeva fino da balansira između te dve realnosti. Mnogo toga nam nije od početka logički prihvatljivo ali scenaristi uglavnom uspevaju da se iz toga ispetljaju davajući nam neka opravdanja koja “gutaju vodu” a da se previše ne zagrcnete.
Opet, mnogo toga sam im bio spreman oprostiti zbog same, već pomenute, i sve vreme prisutne tenzične atmosfere (ko je tu u stvari lud ?) ali kako se bliži kraj (sezone) i kako nam scenaristi “uvaljuju” neke druge likove i dodatne, rekao bih čak, mitološke zaplete, počinjem da shvatam da lagano gubim strpljenje.
Na kraju, koji može na neki način služiti i za pravi kraj serije, pitanja koja su ostala otvorena i nova koja su se tek pojavila deluju možda dovoljno privlačno za sledeću sezonu.
Problem je, i vraćam se na početak ovog teksta, što sam posle pročitao da je namera autora i M. Night Shyamalana da “Servant” ima najmanje pet sezona. Pet sezona ? Nedovoljno je ovde materijala koje bi me “obavezali” da to nastavim da pratim. Možda, nekog dana, neke godine…kada se “Servant” završi…. ali sa pravim krajem…a ne da ga Apple CANCELUJE.
Na skali od (1-5) ocena: 3 +
recenzija: DeHičkok
