Ne volim da pišem o ne američkim filmovima koji barem nisu dobri. Nekako samim činom “objavljivljavanja” činjenice da se loši (i dobri) filmovi snimaju širom planete kao da teram, Vas, moje drage čitaoce (svo troje), od pomisli da pružite šansu kinematografiji koja nije na engleskom.
“4×4” je upravo takav. Zanimljive (ali ne i naročito originalne kao sam koncept) ideje, smešten gotovo kompletno u četvorotočkaša, ovaj pokušaj komercijalnog, nisko budžetnog a plus i društveno angažovanog, te samim tim i festivalski interesantnog, filma koji nam je stigao prošle godine iz Argentine..ostao je upravo na tome…na pokušaju.
Sitni prestupnik Ciro, u svojoj dnevnoj rutini, upada u auto iz koga želi da odnese sve što može…poput napr. radia. Ispostaviće se da ovaj auto nije običan i da ga je vlasnik specijalno prilagodio kao čeličnu mišolovku iz koje nema izlaza. Kada shvati kakvu je užasnu grešku počinio Ciro očajnički pokušava da pronađe neki izlaz…
Film, za ovakvu priču, traje sasvim dovoljnih 88 minuta. I dok se autori (Mariano Cohn i Gastón Duprat od kojih je ovaj prvi i režiser) drže te osnovne niti (koja po strukturi napr. liči na “Tel. govornicu” sa Colin Farell-om) “4×4” je gledljiv…pomolo monoton…ali gledljiv.
Naravno, tešo je izgurati ovu ideju a da vam drži pažnju sve vreme te se, negde u poslednjih 30 minuta, odigrava nešto što u potpunosti menja dalji tok. Upravo je tu glavni problem i glavni razlog potonuća/posrnuća.
Ne samo da se menja smer već i žanr, i “4×4” postaje društveno politički moralizatorski projekat koji odjednom pokušava da se bavi velikim temama i da nama, gledoocima, “proda” svoju idealogiju.
Ta završnica nema ni snage a ni vremena da postigne bilo šta od toga. Neki drugi likovi preuzmu “svetlost arene” i umesto klimaksa dobijamo opšti klimakterijum. Matori Luis Brandoni jeste uživanje za (glumačko) gledanje ali on kao da je upravo ušetao iz nekog drugog filma (koga bi čak i rađe pogledao)
Umesto 4×4 dobili smo na kraju 2 (filma) u 1… rezultat je bio iz keca u dvojku… a pošto je i 4 deljivo sa tom dvojkom i krajnja ocena nemoš’ biti veća.
Na skali od (1-6) ocena: 2
p.s. zanimljivo je da je početna ideja zasnovana na istinitim događajima…
