“The Hunt” je trebao u naše bioskope da stigne devetog aprila. Na nesreću zbog pandemije nije. Takođe, na sreću zbog samog filma, takođe nije. To je upravo onakav tip filmova koje bih odgledao čim pre u tim mračnim, viruletnim salama…okružen znojavim glasnim tinejdžerima koji podriguju i kašlju, umazani lepljivim naćos sosevima.
Ah…to su bili dani.
Sada smo primorani da ovakve “bisere” filmske produkcije gledamo kod kuće. A nama, “svinjama” ovakve “bisere”, u poslednje vreme, najčešće baca “Blumhouse“.
“The Hunt” je jedan od retkih nimalo uzbudljivih filmova na staru temu “lova na ljude” . Ovde je to datu kroz prizmu trenutne američke politike, levičara i desničara, kroz katastrofalno loše poruke-dijaloge za koje je zadužen “Izgubljeni aka Lost” Damon Lindelof.
Meni, koji inače pratim američku političku scenu relativno pristojno i znam tačno na koga je napr. asocirano sa terminom “deplorables”, replike koje izgovaraju akteri deluju i debilno i naivno. Njihove “postavke” su na nivou parola i opštih mesta, a ako je to trebalo da bude smešno/satirično, verujte uopšte nije.
Kada posle uvodnih 15ak minuta koji jesu i dinamični i (relativno) interesantni i u kojima se pojavljuje niz glumaca koje “od negde” prepoznajete ali pojma nemate njihova imena, konačno ostanemo sa glavnim protagonistima i antagonistima, “The Hunt” prelazi u monoton niz neuspelih komičnih momenata i akcionih scena presečenih izlivima eksplozivnog i preteranog nasilja (koje zbog toga, a kako je bilo i željeno, deluje farsično i komično).
I tako, “The Hunt” gledamo širom zatvorenih očiju nadajući se da će naići nešto bolji segment. On, doduše, i nailazi negde blizu završnice, kada se u jednoj retrospektivnoj dužoj sekvenci, upoznajemo sa motivima onih koji su ovaj lov priredili.
I mada Hilary Swank izgleda, kako vreme leti, sve bolje i bolje, nedovoljno je to da bi “Lov” bio nešto više od jedne blede i ravne pokazne vežbe na staru dobru temu “kako napraviti još jedan bezvezni film i zaraditi fine parice”…s’tim što je ovde Korona sprečila da se ostvari ovaj drugi, finansijski, deo moje prethodne “misli”.
Na skali od (1-6) ocena: 2
