Jexi je komedija koja je, za divno čudo, izbegla sudbinu da završi odmah na VOD-u (video on demand) već je neko vreme igrala i u USA bioskopima. Mada je u debitanskoj nedelji završila među top 10 ovaj film je (ne)zasluženo prošao ispod radara.
Namerno nisam stavio za naslovnu sliku ovu sa glavnim glumcem Adam DeVine-om. Kao prvo, pojma nemam ko je on. Pogledao sam njegovu filmografiju i ima tu par filmova u kojima se pojavljivao koje sam i gledao, ali šta je tamo glumio, stvarno ne pamtim.
Kao drugo, stvarni glavni junak/junakinja ovog filma je Jexi, AI aplikacija na telefonu tipa Alexe ili Siri kome glas pozajmljuje Rose Byrne.
Sam zaplet o “poludelom-zaljubljenom” robotu-kompjuteru-aplikaciji nije naravski nimalo originalan (da ne pominjem ovde sada Hala i Odiseju u svemiru 2001 ili možda one “Električne snove”…što je zgodan povod da ubacimo taj nezaboravan hit…ako vam se već nije smučio 🙂 )
Nije originalan što ne znači da nije i zabavan. Lik Adam DeVine-a, Phil, je jedan smušeni momak koji devojku može da upozna i vidi samo na nekom (mobilnom) ekranu. Phil ništa bolji nije u snalaženju i u običnom, nevirtuelnom, društvu, te trenutak kada mu Jexi uđe u život, a nakon što je primoran da nabavi novi telefon, predstavlja prekretnicu i za njega i za ovaj film.
Pokazaće se veoma brzo da fora sa brbljivom i zlobnom Jexi može izistinski biti smešna samo neko vreme i da su potrebni i dodatni slojevi priče i humora da bi se napravila stvarno uspela komedija.
Zanimljivo je da su ovde kao režiseri potpisani scenaristi serijala “Mamurluk u Vegasu“, Scott Moore i Jon Lucas, ali možda je mnogo bolje da za referencu uzmete one filmove o opasnim mamama.
Dakle, Jexi je gledljiv, ima nekoliko stvarno smešnih fora ali i ako traje jedva 80-ak minuta deluje predugo, sa dosta praznog hoda, i, što je možda i bitnije, likovima koji su bledi i ne baš preterano zanimljivi.
Zato i ocena nije ništa bolja od mama…
Moram priznati da sam baš blag prema ovim filmovima.
Na skali od (1-6) ocena: 2 +