Sahrana je uvek zgodna stvar za lepo porodično okupljanje. Smrt glave (jevrejske) porodice Altman, supruga Hilari (Jane Fonda) će, u skladu sa željama pokojnika, iskoristiti za shivu, tradiciju koja podrazumeva da ožalošćeni ostanu okupljeni u periodu od nedelju dana. Kao i uvek, kada su ovakve filmske teme u pitanju, porodica Altman je jedna disfunkcionalna familija.
Režija: Shawn Levy
Glume: Jason Bateman, Tina Fey, Adam Driver,Rose Byrne, Jane Fonda
Shawn Levy, režiser ovog filma, izgleda da je 2006 ubo zlatnu koku sa “Noćima u muzeju” (kao što su neki i ovde taj džek pot dobili sa istoimenom “akcijom” po muzejima) jer taj serijal je 2014 godine doživeo svoj treći nastavak. Da, Shawn Levy je 2014 imao čak dva filma u bioskopima ! To mu je izgleda navika jer je još dva puta (2003 i 2006) imao duo filmova u toku jedne tekuće godine, Čovek kada snima, snima. Nema zezanja kod njega. Osim što se poslednjih godina usmerio ka TV (netflix) produkciji.
Osim (relativnog) uspeha koje Levy ima sa svojim komedijama ne vidim neki drugi (režiserski) razlog da mu se poveravaju ovako ozbiljni projekti sa jakim glumačkim ansamblom. Ne mogu da kažem da sam ikada u potpunosti uživao u bilo kom njegovom (odgledanom) delu. I ovde je takav slučaj.
Glumci. Jason Bateman je uverljiv kao Judd, čovek kome se u kratkom vremenskom periodu praktično sruši dotadašnji svet. Otkriva da ga žena vara sa njegovim šefom, gubi posao, umire mu otac. Gde ćeš više….
Tina Frey je takođe dobra, ali, kao posebno otkrovenje ističem Adam Drivera kome se, pokazalo se, smešila jedna zvezdana (star wars) karijera. On je ovde bekrajno šarmantan kao najmlađi brat.
Povremeno, retko, film klikne i uživamo u pojedinim scenama. Uglavnom su to situacije kada su svi zajedno…da li za porodičnim ručkom, da li na sahrani, da li na shivi…
Da li je to do scenarija ili do režije (do glumaca definitivno nije), ali kada film, često, odluta ka melodrami ona se uglavnom pretvori i u patetiku. Nemam ništa protiv melodrama, naprotiv, te one su jedna od holivudskih specifičnosti i žanr koga se nikada neće odreći (niti trebaju) ali one vrhunske nikada nisu bile (samo) patetične. Sa druge strane, upravo ti glumci, izvuku iz tih scena najbolje što je moguće.
Nema ovde nečeg toliko lošeg koliko sve deluje, onako…neupečatljivo. Jedan od onih filmova koji će vam privući pažnju napr. u neku nedelju popodne ako se prikazuje na TV i koji ćete, manje više, pažljivo odgledati i odmah potom zaboraviti.
Na skali od (1-6) ocena: 3
recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka
