Nacho Vigalondo, scenarista i režiser “Kolosalne”, u žižu javnosti dospeo je 2007 godine sa svojim debitantskim mikro-nisko-budžetnim španskim SF trilerom pod nazivom Los Cronocrímenes aka Timecrimes.
Budžet je bio toliko “veliki” da je Nacho u njemu odglumio i glavnu ulogu. Naravno, kada napisah “žiža javnosti”, mislio sam na filmofile i to one koji vole SF. Pogledajte Timecrimes…veoma interesantan i originalni pogled na SF podžanr “ponavljajuće vremenske petlje“.
I ovde Nacho ima kolosalnu ideju ali na sreću budžet je dovoljno veliki da ne mora i da glumi glavnu ulogu. Glavna je Anne Hathaway koja glumi Gloriju, devojka u zrelim godinama, koja se, ostavši bez posla i bez stana (iz kojeg ju je izbacio dečko), vraća u rodni gradić.
Tamo će joj podršku pružiti drugar iz detinjstva, Oskar (Jason Sudeikis), koji joj pomaže da se smesti u njen prazan dom, plus je zapošljava kao konobaricu u svom baru.
Osnovni Glorijin problem je što je neumorna u piću nakon kojeg i ne zna tačno šta radi a “Kolosalna” bi po svemu do sada ispričanom morala biti neka uvrnuta romantična komedija, da nije početka u kojem se pojavljuje (u Seulu) čudovište.
Veoma brzo, a nakon što se nakon 25 godina od prvog pojavljivanja (sa već pomenutog početka) čudovište vrati u Seul i napravi tamo smrtonosni ršum, otkrivamo da je Glorija sa njim (čudovištem) u čudnoj vezi. U kakvoj, pogledajte sami :).
Nacho ne bi bio Nacho da u ovu već dovoljnu originalanu i suludu (u najpozitivnijem smislu reči) varijaciju na tzv.”Big Monster” filmove doda još jedan twist, twist koji će, barem meni, dobrano uticati na krajnji utisak.
Neću ga otkrivati ali kada se desti to što se desi negde blizu polovine filma i kada otkrijemo nešto što nismo znali, način na koji nam je to predočeno jednostavno ne funkcioniše kako treba. A mnogo je teško, kada ste već (drage volje) prihvatili da u ovom filmu ogromna čudovišta postoje, da postupci nekog lika ovako deluju neverovatni.
Jednostavno je taj prelaz suviše drastičan, nedovoljno pojašnjen i objašnjen. Naravno, kako vreme odmiče, postaju nam mnogo jasniji određeni postupci ali tih konfuznih desetak minuta jednostavno smeta. Moglo je sve to isto ali na mnogo bolji način.
Sve u svemu, uprkos očiglednim manama (da ne pominjem ovde kako se tek neki drugi likovi (nelogično) ponašaju u određenim situacijama), “Kolosalnu” vredi pogledati. Anne Hathaway je, uprkos ili upravo zbog svoje frizure, veoma dobra a Jason Sudeikis uspeva časno da se iskobelja iz nezahvalne uloge koju ima.
Na skali od (1-6) ocena: 3
