Chris Columbus je bio veliko režisersko ime 90ih. Mada se sam nikada nije isticao nekakvim posebnim vizuelnim stilom znalo se da ste sigurni ako prepustite veliki projekat njegovim rukama. Sve je počelo, naravno, sa “Sam u kući” sve do toga da je Columbus utemeljio franšizu o Hari Poteru tako što je režirao prva dva filma početkom dve hiljaditih.
Zato ne čudi odluka da mu se poveri da postavi na noge novu tinejdžesku fantastičnu franšizu o Persi Džeksonu, sinu Posejdona, koji odrasta u Njujorku ne znajući ništa o svom božanskom poreklu.
Magija (C.Columbusa) ovog puta nije uspela…što bi se reklo “neće grom dva puta u koprive” ali nije gospodin Columbus glavni krivac što ovaj film ne funkcioniše onako kako je bilo očekivano.
Kasting je na primer bio pun pogodak. Logan Lerman (The Perks of Being a Wallflower ) je odličan a ekipa glumaca u epizodnim ulogama (Pierce Brosnan, Sean Bean, Uma Thurman…) uopšte nije za bacanje.
Problem je u specijalnim efektima (neke scene stvarno deluju užasno loše) i pre svega u scenariju Craig Titley-a čoveka koji je pre ovog filma radio napr. Skubi Dua.
Tako da imamo neke uspešne sekvence (Uma Thurman) za kojom odmah sledi neka upravo na nivou Skubi Dua. I sam početak filma sa Šon Binom na vrhu Empire State Buildinga izgleda traljavo dok je završnica jedna od savršenih primera kako izbor negativca utiče (negativno) na klimaks…antiklimaks…
Ipak, utisak vade glumci i generalno zanimljiva priča (jer je pretpostavljam takav i roman*) te “Persi Džekson i kradljivac munje” uspeva da dobaci do podnošljivog filma koji će se pre svega dopasti klincima.
Na skali od (1-6) ocena: 2 +
* pisac Rick Riordan je već tokom produkcije ovog filma izneo javno nezadovoljstvo sa izmenama koji su urađene sa zapletom i određenim karakterima u filmu…tako da je sasvim moguće sam roman mnogo, mnogo bolji.
