Biografski film o poznoj karijeri književnice Lee Israel koja je inače, do tada, živela pišući biografije slavnih ličnosti, zasniva se, naravno, na istoimenoj njenoj autobiografiji iz 2008 godine.
Suočena sa krajnjom nemaštinom jer zbog svog temperamenta i, priznajmo, nevaspitanja, nije u stanju da zadrži ni jedan posao, Lee ( Melissa McCarthy u svojoj, kako se ono kaže, oskarovskoj ulozi) sasvim slučajno otkriva da postoji značajno tržište autentičnih ličnih pisama slavnih ličnosti. I ono što je najbitnije, dovoljno je falsifikovati samo potpis, a pismo napisati u stilu te znamenite osobe na nekoj staroj pisaćoj mašini i voilà eto dobrih prihoda.
Ovaj film je bio među voljenijima među kritičarima te 2018 godine. Pre svega tu mislim na Melisu Mekarti, čija je uloga bila nominovana za mnoštvo nagrada, od kojih je neke i osvojila. Melisi je doneo i drugu oskar nominaciju ali bila je to godina Olivie Colman.
Vredi istaći i ulogu Richarda E. Granta kao prevejanog ali dobroćudnog zgubidana koji joj postaje jedini istinski prijatelj.
Meni “Možete li mi ikada oprostiti” nije previše legao. U pitanju je dobro režirana drama, sa dva raspoložena glumca, ali čini mi se da je sam materijal imao potencijala da ovo bude daleko interesantniji film. Sporost radnje ne pomaže (uvek) da film bude “ozbiljan” ako na ekranu nema dovoljno “mesa” za koje će se publika uhvatiti.
Nešto više uzbuđenja donosi druga polovina filma, ali i ne dovoljno, da ovaj film smestim u onu nišu dobrih filmova kojima ću se vraćati.
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
