Jedne od osnovnih emocija koju ćete poneti nakon završetka ovog filma jesu žal i spokoj. I dok je spokoj nešto što možete uvek očekivati kada vam se na početku ukaže ovaj bajkoviti dvorac
sa još bajkovitijim natpisom
ne pamtim kada sam nakon odgledanog diznijevog filma osećao žal…
Da odmah razjasnim, aposolutno ne mislim na to da se jadam što sam uopšte gledao ovaj film. Ne, “Bridge to Terabithia” je hvale vredan…
Priča o nesvakadišnjem a opet tako iskreno dečijem prijateljstvu usamljenog dvanaestogodišnjeg dečaka Jesse “Jess” Aarons (Josh Hutcherson) i novo pridošle učenice, i pokazaće se i komšinice, Leslie Burke (AnnaSophia Robb) je ovde tako životno, toplo, emotivno i nežno prikazana da sam se često pitao da li je moguće da je ovo američki, pogotovo Diznijev film.
Mada se delimični odgovor na to moje pitanje svakako krije u tome što je režiser ovog filma naturalizovani Amerikanac Gábor Csupó koji je daleke sedamdesete i neke prebegao iz svoje rodne Mađarske da bi svoju karijeru nastavio pre svega u svetu animiranog filma
i kome je ovo debitantski igrani film, mislim da je glavni “krivac” što “Most za Terabitiju” ima dušu njegov scenarista, gospodin David L. Paterson. Ne samo da je on pisao scenario nego je sam scenario zasnovan na istoimenom romanu njegove majke Katherine Paterson, veoma cenjene književnice dečije literature.
Ako imate u vidu da je taj roman inspirisan istinitim događajem iz Davidovog detinjstva onda ta doza nepatvorene iskrenosti kojom zrači čitav film ne može više da vas čudi.
Osim pomenutih mladih glumaca koji su ovde ostvarili sjajne uloge vredno je istaći i Roberta Patricka kao strogog oca koji se bori sa životnom nemaštinom skrivajući emocije (jer, eto, to smo mi, muškarci) ispod čelično ozbiljnog lica, kao i mlađanu Zooey Deschanel koja svojom pojavom profesorke muzičkog unosi nevini šarmatni duh nečega što tek sledi…kada još malo odrastete…
Hvale vredan film…
Na skali od (1-6) ocena: 4
