Jonathan Levine je bio jedan od zaslužnih za onaj mali biser američke savremene (a komercijalne) kinematografije, sa ako ste gledali, veoma smislenim naslovom „50/50“. Takođe, režirao je i onu dobru komediju iz prošle godine „Long Shot“ (o kojoj nikako da napišem par lepih reči). Između ta dva projekta režirao je a bome i „scenarisao“ ovaj film. Beše to 2015 godine a ja ga, evo, odgledah ga 2020…
Priča je upravo praznična, božićna. Najbolji prijatelji, Ethan (Joseph Gordon-Lewit), Isaac (Seth Rogen) i Chris (Anthony Mackie) imaju petnaestogodišnju tradiciju da zajedno provedu svako božićno veče. Tradicija je započeta davno, 2001 godine, sa lepim povodom. Ethanovi roditelji su nastradali u saobraćajnoj nesreći u decembru te godine pa su Isaac i Chris odlučili da božić te godine učine posebnim. I tako, svake godine…..alkohol, trava,droga, zabava i zezanje…
Ali poraslo se i došlo je vreme da se tradicija prekine…jer, postadoše zreli ljudi.. možda… I upravo ta poslednja luda noć je centralna vremenska destinacija ovog filma. Ethan je bez perspektive i devojke koju voli, Isaac će uskoro postati otac a Chris ima sezonu iz snova (u NFL).
Otprlike kakav su vam utisak ostavila prethodna dva pasusa ostaviće i sam film. To jet, ako niste primetili, u par rečenica sam pokušao da budem duhovit kao što to sve vreme pokušava i „The Night Before“. Takođe, na nekim mestima sam hteo da budem i ozbiljan (ne mislim tu na „sa lepim povodom“) kao što i ovaj film to pokušava. Uglavnom, sve deluje prilično konfuzno…kao i u ostalom i ovaj tekst.
Levine u nekim trenucima je strašno ozbiljan. Pakao kroz koji prolazi Isaac mešajući tablete, heroin, travu u čitavoj onoj sceni u klubu, od toaleta do šanka, je užasno realistički prikazan…daleko je ovo od smešnog. A onda, ipak je to Seth Rogen. Ti trenuci su trajali dovoljno kratko a opet dovoljno dugačko da prelazak na standardnu ’ajebanciju deluje istovremeno neprirodno ali i prirodno.
Nije mi to osnovni problem. Problem je što mnoge šale ne pale i nemaju očekivani efekat. Naši likovi puno pričaju ali malo toga je stvarno smešno…malo toga je i stvarno zanimljivo.
Taman kada nas sve nade napuste, naiđe ona poduža scena sa Miley Cyrus i „The Night Before“ se prevori u nešto užasno emotivno i lepo… Užasno a lepo… ali ni taj trenutak ne traje previše dugo… a ni previše kratko…
Sve u svemu, na kljakavim naduvanim štakama, dajem ovom pokušaju jednu trojku…slabašnu, tananu….ali ipak trojku… nekako mi se čini da su svi učesnici u ovom filmu možda (ne)slavno propali ali su bar u tome bili iskreni…*
Na skali od (1-6) ocena: 3 –
*ni na blajgajnama se nije baš proslavio…
