Za film koji je nastao praktično slučajno bez plana, bez kraja i konca, “Horror Express” je ispao sasvim solidno. Teli Savalas (Telly Savalas) bio pod ugovorom i upravo je završio jedan film sa režiserom Eugenom Martinom te hajde, kada si već tu, da snimimo i ovaj. Voz i njegove kulise su ostale sa jednog drugog projekta pa je bilo šteta da se bace. A kada su i Piter Kašing (Peter Cushing) i Kristofer Li (Christopher Lee) pristali da se pojave, “Horror Express” je definitivno mogao da krene na svoje putovanje.
Priča nije (sa štapa i kanapa), da budem blagonaklon, besmislena, dotiče neke poznate teme ali ih ubacuje u taj, ne baš puno puta korišćen, “vozni” koncept. Naučnik ukrca sanduk sa skeletonom/mumijom u transibirski ekspres voz koji putuje za Evropu. Naravno, ubrzo to biće oživi i svi putnici (šarolika galerija, od grofica do ludih “popova”) će se naći u životnoj opasnosti.
Zanimljivo je kako film lagano menja horor podžanrove te počne kao “monster” a završi kao “zombie”. Uvek je lepo videti Lija i Kašinga iz doba kada su bili najveće horor zvezde, a Teli Savalas u svojih (ne više od desetak) nekoliko minuta udahne dovoljno živosti i žestine u ovaj, prilično “ravan”, film da ga po inerciji pogledate do kraja.
Zašto onda tako niska ocena na kraju verovato se pitate ? Odgovor je prilično jednostavan. Sve ono prethodno pobrojano ne može da ispravi neiventivnu režiju, scenario prepun rupa, postavku koja bi više funkcionisala u nekoj parodiji, i loše praktične specijalne efekte (koje ipak moramo uvažiti kao produkt svog vremena i veoma malog bužeta te mi je ova zamerka i najmanje relevantna).
Nema ovde ničega pamtljivog osim možda zgodne muzičke teme.
Ali opet, čini mi se da je ova britanska produkcija snimljena u Španiji pod strašnim nazivom “Horror Express” mogla postati klasik B filma, da je samo više vremena posvećeno štimovanju scenarija, dodatnim snimajućim danima i malo većem budžetu (i sasvim moguće prepušten nekom talentovanijem režiseru). Početna ideja je imala potencijala.
Na skali od (1-6) ocena: 2
recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka