Niko nije mogao pretpostaviti te daleke 1946 godine kada se, neposredno pred Božić pojavio ovaj film u američkim bioskopima da će „Život je lep“ postati jedan od najdražih i najvoljenijih filmova u istoriji te kinematografije. Obavezno božićno/novogodišnje štivo, klasik u svakom pogledu, jedva da je pokrio troškove budžeta tokom inicijalnog prikazivanja.
Bio je ovo istovremeno i poslednji veliki film legendarnog režisera Frenka Kapre. Nakon što se vratio iz rata (po činu pukovnik i nosilac nekoliko odlikovanja) prihvatio se adaptacije manje poznate kratke priče. Uvideo je u njoj materijal da po, pokazaće se poslednji put, pokuša da nam „proda“ priču o malom čoveku vođenog idealima koji svojim postupcima može „promenti“ svet. Najznačajniji Kaprini filmovi su uvek bili bajkovite verzije američkog društva. Ogledalo u kojem ćete videti odraz onog najboljeg od sebe. Snimljeni pre II svetskog rata, a nakon strašne finansijske “Velike depresije“ (započete slomom berze) koje je duboko razarorila Ameriku, gotovo da su bili savršeni pratilac Ruzveltovog „New Deal“, projekta pre svega javnih radova koji je građanima davao novu nadu u bolje sutra.
Savršeni pratilac američke politike (kao gotovo uvek) beše Holivud a filmovi Frenka Kapre najbolji reprezenti novog optimizma. Pre svega tu mislim na „It Happened One Night“, „Mr. Deeds Goes to Town“ i „Mr. Smith Goes to Washington“ (sve klasik do klasika) ali možda i ponajviše od svega na „Izgubljeni horizont“ (Lost Horizon) koji se upravo bavi jednom izmaštanom bajkovitom ali i izgubljenom civilizacijom.
Pomenuh malopre da nam je Kapra „prodavao“ ideale. Duboko sam ubeđen da je on u njih iskreno i verovao. Barem isto onoliko koliko su u njih verovali junaci njegovih filmova.
Božić je 1945 godine. George Bailey (James Stewart) ima 38 godine, ima divnu suprugu i decu a stanovnici gradića u kojem je proveo čitav život ga poštuju i vole. Ipak te večeri, očajni George razmišlja i o najgoroj soluciji za probleme koji su ga pritisli. Razmišlja o samoubistvu. Molitve prijatelja i porodice stižu i do nebesa sa kojih se, u pomoć, upućuje Anđeo druge klase, Clarence Odbody, koji će pokušati da ga spase. Kako Clarence upoznaje George-ov život tako i mi sa njim, pratimo George-ov put od detinjstva do smrti koja mu se ove večeri smeši.
„It’s a Wonderful Life“ je predivan film. Traje 135 minute i svojom strukturom predstavlja gotovo epski spomenik ljudskoj plemenitosti i dobroti. Vrtlog emocija koje vas prožmu tokom čitavog filma dostižu vrhunac u katarzičnom završetku koji je sigurno jedan od najuzbudljivijih, najsnažnijih i najlepših holivudskih prikaza čistoće ljudskog duha i duše.
Kada već pominjem završetak, poslednjih 20ak minuta, predstavlja totalni „tour de force“ Frenka Kapre. Očaj na granici horora, „Zona sumraka“ i pre „Zone Sumraka“, i James Stewart u fantastično fanatičnom glumačkom izdanju. Završne scene evo pamtim čitav život…od trenutka kada sam ga prvi put pogledao pre gotovo četiri decenije pa sve do prošlogodišnjeg, porodičnog, sa suprugom i decom…upravo onako kako ga je i najbolje gledati.
Priuštite sebi “Život je lep” često…bar na svake 2,3 godine. Ako ste ga pak kojim slučajem propustili (ma, ko će da se smara sa nekakvim crno belim filmovima, koji eto ne koriste De-Aging pa gledamo matorog James Stewarta koji glumi mladića…svašta) nije kasno. Možda je baš ovo pravo vreme za njega. Njegova oplemenujuća filmska magija nikada ne može biti u pogrešnom trenutku.
Na skali od (1-6) ocena: 6
