Pre tri godine napisao sam, u okviru podrazumevano brilijantne analize filma “The Invitation” I sledeću rečenicu “ove godine nam je Italija podarila verovatno jedan od najboljih filmova sa večernjom tematikom, sjajna drama-komedija Perfetti sconosciuti o kome ću, nadam se, pisati veoma uskoro”. I kao što uvek biva kod mene, obećanje ludom radovanje, došao je i taj dan…
“Perfetti sconosciuti” je priča o grupi dugogodišnjih prijatelja koji se tradicionalno povremeno okupljaju na večernjim sedeljkama. Svaki put kod drugog domaćina. Ove sudbonosne večeri domaćini su srednjovečni bračni par Eva i Rocco čija je veza upravo upala u ozbiljnu krizu. Kada se društvo kompletno okupi, tokom večere upravo Eva predloži da odigraju jednu igru.
Svako će položiti svoj mobilni na sto i svaka poruka, poziv koji stigne biće svima javno prezentovan. Povod je tema o kojoj su neposredno pre toga diskutovali. Žena je otkrila muževu prevaru tako što se dokopala poruka na njegovom telefonu.
Uz malo oklevanja, svi na kraju pristaju da učestvuju u ovoj igri. U početku sve im deluje veoma zabavno ali uskoro ova grupa od osam prijatelja otkriva da ništa nije onako kako su mislili i da će se veče pretvoriti u intimnu ispovedaonicu najdubljih skrivenih tajni.
Ovako opisana priča deluje idealno za neku tešku bergmanovsku dramu ali zahvaljujući perfektnim glumcima i perfektnom scenariju “Perfektni stranci” sve ove “teške boje” prožimaju divnim osećanjem i tajmingom za humor. Režiser Paolo Genovese uspeva da izbegne da film previše ode ka drami ali istovremeno uspeva da i neke dramski bitne momente ne banalizuje jeftinim komičnim dosetkama. Takođe, zahvaljajući svom jednostavnom i veoma intrigantnom konceptu, “Perfetti sconosciuti” savršeno gradi tenziju jer ni mi, gledaoci, a ni oni, učesnici večere, ne znamo kome će i kakva sledeća poruka stići.
Kulminaciju film doživljava u katarzičnom finalu u kome autori odlučuju da odigraju ipak jedan korak unazad. Ovakva odluka sigurno remeti oštricu filma ali ona nekako biva i jedina moguća ako niste želeli da vam ovo bude previše gorka pilula.
U međuvremenu, u protekle tri godine, desio se svojevrsno jedinstven fenomen. Ovaj film je rimejkovan u nizu zemalja, od Grčke, Španije, Francuske, Rusije preko Turske, Koreje do Indije (a nisam ni sve zemlje pomenuo). To samo govori u prilog univerzalnosti teme kojom se bavi ali takođe o ekonimičnosti koncepta. Jer, pokazalo se, dovoljno je imati jedan stan, osam dobih glumaca i dobar scenarijo, i možete napraviti gotovo savršen da ne kažem perfektan film.
Na skali od (1-6) ocena: 5 –
