Postoji scena u filmu, negde u drugoj polovini, koja me je duboko potresla. Zemljoradnici organizuju proslavu uspešnog roda kukuruza kojim će prehraniti svoje porodice do sledeće žetve. Okupljeni su ispred kukuruznih polja ujedinjeni u molitvi u kojoj se poziva na mir i ljubav. Momenat je veličanstven i spiritualan. A onda…onda kreće užas. Nezadovoljni stočari organizuju napad, izazivaju požare i ne samo da uništavaju njihove njive već pale i njihove kuće. Te scene nerazumnog divljaštva u filmu iz 1940 koji se bavi događajima sa kraja 19 veka su sjajno režirane. William Wyler nam u tih nekoliko gorkih minuta prikazuje da i ako je civilizacija napredovala, ono zversko u ljudima, izgleda da nikada neće biti moguće iskoreniti. Da, gledao sam ovaj film ,sad već davne 2014 godine, shvatajući sa užasom da se iste stvari dešavaju i upravo sada negde u svetu…
Inače, film nam sve do tada prikazuje jednu priličnu idiličnu sliku divljeg zapada. Jeste da sudija Roj Bin (sjajni, sjajni Volter Brenan) najviše voli da veša ljude zbog gotovo sitnica
ali je tako prikazan da njegovom šarmu ne možemo odoleti. Geri Kuper je usamljeni kauboj koji u gradić u kome je Roj Bin pravi gospodar stiže upravo kao potencijalni kandidat za vešanje.
Između njega i sudije Bina razvija se čudna kombinacija poštovanja i prijateljstva koja i u odlučnim, presudnim trenucima za njihove živote neće biti prekinuta.
“The Westerner” je klasik u pravom smislu te reči.
Na skali od (1-6) ocena: 4
