Ako zanemarimo razna feminističko sociološko girl power učitavanja uz neozabilaznu političku korektnost i novo diznijevsko prekrajanje istorije ova Maleficent to jest Grdana nije uopšte toliko grdna koliko sam mislio. Rekao bih čak i da je simpatična…
Kao što sam ubeđen da nijedan film ne može (nažalost) promeniti svet tako ni Joker neće isprovocirati nasilje na ulicama niti će dečica ispred velikih/malih ekrana gledajući kako Grdani otkidaju krila pomisliti da je u pitanju metaforično predstavljanje silovanja.
Batalimo to… batalimo jer pre svega nisam ni osetio da nam ovakve stavove i razmišljanja autori filma nabijaju na nos. Da jesam (a čitao sam gomilu tekstova koji su Grdanu provlačile kroz razne van filmske prizme) verujte da bih vam prvi rekao da je “Grdana” beskičmeno (i bez krilno) političko frankeštajnovsko čudovište. A nije…stvarno….
Svaki film je produkt svog vremena i jednostavno se može (ako se baš mora) tumačiti u tom, u tom trenutku bitnom društvenom kontekstu. Jer, “Maleficent” možda i nema puno toga da nam ponudi van dobre poznate bajke o “Trnovoj ružici” koja je ovde data u vidu “alternativne istorije” ali svakako sasvim dovoljno da vam 90ak minuta relativno brzo i bezbolno prođu.
Osim ove simpatičnosti i jednostavnosti “Grdana” doduše ne nudi ništa više. Ekonomičnost radnje donosi dinamici ali istovremeno i remeti stvarnu povezanost gledalaca sa motivima većine likova i najčešće su oni, osim same Grdane, gotovo karikaturalno oslikani. Ne samo da je vidljivo primetno da neki delovi priče stvarno nedostaju (zvanična informacija je da su bar 15 minuta filma isekli pre nego što se pojavio u bioskopima) već mnogo više smetaju određeni čudni rakursi i krupni planovi koje debitant režiser Robert Stromberg (a pre ovog filma stručnjak za vizuelne efekte u filmovima napr. Tima Bartona) koristi.
Tim, sudeći po rezultatima, iznuđenim rešenjima Stromberg određene akcione sekvence direktno kasapi jer kao da nije mogao da neke zamišljene CGI kadrove ubaci. Šta, nije mu bilo dovoljno od 180 do 263 miliona dolara (kako se ovog puta nezvanično pominje da je bio budžet) da Maleficient u potpunosti vizuelno zaokruži? I ne čudi što Strombergu i nakon uspeha ovog filma više nikada nije povereno da režira neki novi projekat.
Na kraju, “Grdenu” ćemo pamititi po ubedljivoj Andželini i nekoliko spektakularnih scena i pričom koja, uprkos gomili prepreka i pojedinih čudesno loših delova, ipak ima i glavu i rep (a povremeno i krila) . Deca će voleti ovaj film…i to je poneki put sasvim dovoljno.
Na skali od (1-6) ocena: 3 –
