Iz nekog (nesumnjivo neobjašnjivog ) razloga ovdašnje bioskopsko tržište se tretira kao tržište zemalja trećeg sveta, ili, u najboljem slučaju, kao neko kojem se može uvaliti sve i svašta jer, jel’te, naša publika i nije baš probirljiva. Tako se u našim bioskopima mogu pronaći najnoviji filmovi Brus Vilisa, Nikolasa Kejdža i napr. Džon Travolte koji u USA (i većini drugih zapadnih zemalja) završe direktno na VOD (video on demand).
I dok i nekako mogu shvatiti što Vilis i Kejdž (Stalone i Švarceneger) i dalje ovde imaju prođu nikako mi nije jasno zašto film poput “Haunt” zauzima nečiji bioskopski termin u multipleksima. Kada kažem nečiji, mislim pre svega na gomilu drugih, ne američkih, filmova koje je nekada beogradska publika izuzetno volela.
Mada se povremeno na reportoaru mogu pronaći poneki francuski i znatno ređe španski film, jednostavno ne mogu poverovati da je isplativije prikazati “Haunt” nego napr. ovu nemačku bajku iz prošle godine:
Jedini logički razlog jeste da se za “Haunt” ne mora platiti ništa za distribuciju dok se već za bajku po romanu Michael Endea mora nešto i iskeširati.
Elem, primetili ste da sam do sada najmanje pričao o filmu “Haunt”, niskobudžetnom ostvarenju koje se pojavilo pre par nedelja. Iz nekog (još neobjašnjivog) razloga ovo režisersko ostvarenje tandema Beck & Woods (koje je osim scenarija za ovaj film odgovorno i za scenario veoma dobrog “A Quiet Place“) ima relativno solidne kritike.
Ne vidim nikakav razlog tome. Premisa “Haunt” je gotovo ista kao prošlogodišnji “Hell Fest” samo što ovde umesto čitavog kompleksa zabavno tematskog parka posvećenog stravi i užasu, imamo samo jednu kuću strave. Tu, bogu iza nogu, kuću posećuje, na Noć Veštica, grupa nesrećnih tinejdžera i tamo bivaju podvrgnuti raznolikim smrtonosnim čerečenjima i klanjima. Mada je budžetom “Haunt” vidljivo skromniji od “Hell Fest”-a (koji je i sam bio dosta skroman) ambicije autora su znatno veće. Pokazaće se, neopravdano.
Taj uvodni deo i prva polovina je relativno zanimljiva, u trenucima kada maske (i bukvalno) padnu “Haunt” se pretvara u gotovo negledljivo dosadno torture-porn djubre veoma nalik na inače očajne filmove producenta ovog filma Elli Rotha .
Ni “Hell Fest” nije bio naročito sjajan film ali je definitivno i bolje režiran i znatno efektniji nego “Haunt”. Tačka
Na skali od (1-6) ocena: 2
