Snimljen po pozorišnom komadu Yasmine Reze (za koju sam, do juče, sasvim površno, mislio da je Jasmina i da je sa ovih naših prostora, zbog činjenice da se neka njena dela već godinama igraju po našim pozorištima) “Carnage” je okupio all star ekipu,
Jodie Foster, Kate Winslet, Cristoph Walz, John C. Reilly. Režija Roman Polanski. Svo četvoro glumaca su odlični. Naročito Cristoph. Ovde, bar mene, svojim stavom, interpretacijom podseća na mladog Jean-Louis Trintignata a to samo može da bude plus.
Dakle, nakon incidenta između njihovih jedanaestogodišnjih sinova (kada je jedan opalio drugog močugom u glavu) roditelji se, po prvi put upoznaju, želeći da mirnim i civilizovanim razgovorom razreše taj “nesporazum”.
I tako, dok u početku sve deluje gotovo idilično, kako vreme prolazi, razgovor se pretvara u sukob ljudi različitih karaktera, porekla, inteligencije, civilizacije… ili je bar tako bilo sve zamišljeno.
Jednostavno, bar u ovoj filmskoj ekranizaciji, uprkos umeću Polanskog da iz kamerne postavke (čitav film se odigrava u jednom stanu) iscedi maksimum. scenario, tema, poenta svega ovoga nije baš ni jasna niti efektna. “Carnage” se gubi u previše priče i to o temama koji mi nisu nimalo zanimljive nite me dotiču i to samo zbog toga što dijalozi nisu (dovoljno) dobri. Mislim, kada je nešto lepo i vešto napisano mogu sa pažnjom da slušam i diskusiju o uzgoju lala na plantažama konoplja u Africi, sve sa vinskim mušicama i begonijama sa atara moga druga ratara…
Iz nekog, meni nepojmljivog razloga (a da nisam iz zemlje Srbije odmah bih pomislio da je u pitanju nekakvo mračno pranje novca) “Carnage” (aka Krvopoliće) košta čitavih 25 miliona $. što je, bez obzira na glumce, za ovih 80 minuta u jednom stanu stvarno preskupo.
Na skali od (1-6) ocena: 2 +
