“Milioneri iz blata“ je fascinatan film na mnogo različitih načina. Osim što je 2009 godine potpuno zasluženo (ako računamo samo zvanično nominovane filmove ) osvojio čak 8 oskara za 2008, i to one najvažnije (najbolji film, režija, scenario…) “Slumdog Millionaire” je učinio za Indiju ono što su, na primer, za Cigane učinili filmovi Emira Kusturice…dakle, ovekovečili imaginarne pripadnike romskog/indijskog naroda kroz imaginarno bajkovit scenario sve sa pevanjem i pucanjem.
Otprilike to je bila glavna zamerka (pre svega iz Indije) na “Milionere….”. Kao, oni nerealno prikazuju savremenu Indiju… Pa ljudi moji, da li je realno da jedan 18godišnjak, bez završene škole, stigne do finalnih pitanja u kvizu „Želite li da postanete miloner“ ?
Realno je koliko i to da će Zeka milioner oslabiti. (Zeka milioner je bio voditelj sprske varijante ovog internacionalnog TV blokbaster kviza koji je kod nas emitovan od 2002 do 2011 godine. Btw…pošto Zeku znam lično nadam se da će da mi oprosti na prethodnoj neslanoj šali…Zeko izvini 😉 ).
Ali ono što je definitivno realno jeste da ćete Indijce promatrati kroz druge (bolje) oči nakon gledanja ovog filma. Naravno, vi koji sa njima dolazite u dodir. Ako radite u IT-u (a to nije onaj IT ) onda znate kako je raditi sa njima. Strašno…ma strašnije nego u onom IT-u…
Iz ne(opravdanog) razloga, film iz 2008 godine sam pogledao tek ove 2019 godine… i da vam kažem, nakon gledanja „Milionera iz blata“ mogu reći samo jedno…i Indijci su ljudi.
E sad, kada sam završio sa mojom rasističkom tiradom (ko mi je kriv što nisam na vreme gledao na TV „Malu nevestu“ ) idemo dalje . Mada, ako ćemo pravo, u pitanju je britanski film (mada po romanu indijskog pisca), britanskog režisera, a glavni glumac je rođeni Britanac (fenomenalni Dev Patel)…a znamo kakvi su bili Britanci prema Indijcima (doduše, bejahu nešto bolji nego što su neki bili prema Indijancima).
Jamal Malik (brilijantni Dev Patel) je 18 godišnji mladić na pragu osvajanja glavne nagrade u kvizu „Who Wants to Be a Millionaire? “. Pre nego što krene završna runda (sećate se da je sam kviz vremenski ograničen i da se dešava da možete započeti učešće u jednoj emisiji a završiti u narednoj) mladića privode u policijsku stanicu i podvrgavaju torturi (ruke ti lomim usne ti krvare, ja te bijem reci mi kako je) . Sigurni su da Malik vara i da je nemoguće da on zna odgovore na sva ta pitanja. A onda, u flešbekovima, saznajemo kako je svaki odgovor vezan za neki ključni događaj iz Malikove prošlosti…
Ta prva polovina filma, dok prikazuje Malikovo dečaštvo, druženje sa starijim bratom, nevolje i tragedije kroz koje prolaze, je apsolutno fantastična. Danny Boyle uz podršku kompletne ekipe, boji veliko platno šarenim živim bojama i svaki kadar, slika, je remek delo u malom.
Problemi (što se tiče filma) nastaju u drugoj polovini, u trenucima kada su naši junaci odrasli. Ono što mi je najviše „smetalo“ jeste taj fatalistički Romeo Julija ljubavni podzaplet jer jednostavno nisam dovoljno poverovao u odnos odrasle Latike (Freida Pinto) i odraslog Malika (ne znam da li sam to već negde pomenuo ali glumi ga genijalni Dev Patel) . Ta ljubavna drama (uz dodatni trougao) je ključna za neke odluke i motive koji se dešavaju u završnici te ako nemate poverenja u uzroke teško će vam posledice biti uverljive.
Nemojte me pogrešno shvatiti. I Dev Patel i Freida Pinto su slatki i dopadljivi na ekranu, i da je u pitanju neka lagana romantična komedija ne bih uopšte imao primedbe. Ali, do tih trenutaka prisustvovali smo jednoj surovoj drami, prepunoj tenzija i životnih nepravdi…
Mada, možda sam samo ja u pitanju…moje cinično matoro zakeralo koje uvek čuči negde u uglu… još iz doba mladosti…
Elem, te moje zamerke su dovoljne da samo malo okrnje krajnju ocenu koja sledi. Ali pre nego što je pročitate…
Svakako glavna referenca na već pomenutog Emira Kusturicu nalazi se u imenu glavnog junaka (izuzetni Dev Patel) *
Na skali od (1-6) ocena: 4 +
* „Malik, Malik na &ovno si nalik“
