“The One I Love” konceptualno i “organizacijski” podseća na mali biser iz 2013 godine “Coherence” o kome smo već pisali. I “The One I Love” je smešten u jednu izolovanu kuću/imanje, svedenog glumačkog ansambla (u ovom slučaju praktično samo sa dvoje glumaca) i sa zanimljivom, ZonaSumrak/SF, premisom.
Za razliku od “Coherence” ovde autori namerno izbegavaju previše bavljenje tim SF delom te je “The One I Love” pre svega drama o međuljudskim bračnim odnosima o paru koji je toliko dugo već zajedno da je jednostavno zaboravio šta je to ono što zapravo voli kod svog partnera.
Previše “arti” za većinu publike a opet nedovoljno “arti” da bi stvarno imao nekakvu “umetničku” vrednost “The One I Love” ostaje samo relativno zanimljiv eksperiment-igra kojoj možete ali i ne morate posvetiti svoju pažnju…
Na skali od (1-6) ocena: 3 –
