Kada njen sin, fizički snažan mladić ali istovremeno intelektualno zaostao, bude optužen za svirepo ubistvo lokalne srednjoškolke samo ona, majka, veruje da je počinalac neko drugi i kreće u samostalnu istragu.
Ovako ispričan siže filma “Madeo” uz tipičan podzaplet “pogrešan čovek na pogrešnom mestu u pogrešno vreme” verujem da vam obećava napeti i krvavi triler na koji ste navikli da dolazi iz korejske kinematografije ali ovog puta, u pitanju je sasvim nešto drugačije.
Oni koji poznaju rad Bong Joon-ho znaju tačno na šta mislim. I kao što “Gwoemul” nije u suštini bio film o čudovištu iz podzemlja tako ni “Majka” nije klasičan triler nego jedna snažna, gotovo realistička, drama.
Da nje u pitanju neki standardni film Bong nam daje do znanja još u prvom kadru, upečatljivoj i začudnoj uvodnoj špici gde gledamo usamljeni ples neke starije žene na žitnom polju. Ta prelepa i istovremeno jasno zlokobna scena daje tok priči koji sledi sve do završnice u kojoj nam je sasvim jasan njen pečat.
Tom scenom kao i čitavim filmom dominira Kim Hye-ja koja glumi Mother (do kraja filma nećemo saznati kako se zove njen lik). Njen stoički izraz lica, njen očaj i bes zbog nepravde ka sinu, njena ekscentričnost i tvrdoglavost, svu silu emocija i skrivenih osećanja fantastično prezentuje ova korejska glumica. Veliki razlog što “Madeo” uspeva da nas “ubedi” u svoj završetak upravo duguje portretu koji nam Kim Hye-ja slika na velikom platnu…
I tako, dok pratimo istragu nesrećne majke, otkrivamo sliku korejskog društva (ovde predstavljenog u vidu neimenovanog malog gradića) koju čine nesposobna ili bolje rečeno “baš nas briga” policija, nasilna besciljna omladina, otuđena “buržoazija” i plitki “demos”…
Bong nikada ne beži od toga da kroz različite žanrove proturi svoj pogled na svet toliko ubedljivo i istovremeno suptilno da gledajući njegove filmove mnogo toga saznajemo o Koreji…verovatno mnogo toga što možda i nismo želeli da znamo…
Osnovna mana “Mother” je što traje previše dugo i povremeno tih 129 minuta, uprkos nekim prelepim kadrovima, protiče veoma, veoma sporo. Takođe, rešenje misterije, tačnije posledice tog rešenja, mada su jasno u skladu sa postavljenim karakterima, nema dovoljno jak impakt na gledaoce da bi opravdao tih 129 minuta trajanja. Hoću reći, sam početak je zadao visoke standarde i kada su završne scene ipak zaboravljivije i kada, kako vreme odmiče, više pamtim početak filma nego njegov krešendo, onda očigledno postoji neki problem u samoj strukturi i realizaciji.
Ipak (i nesumnjivo) značajan film savremene korejske kinematografije i topla preporuka svima onima koji su dovoljno “hrabri” da zaborave na holivudske konvencije i probaju nešto novo i drugačije.
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
