Režija: Peter Greenaway
Glume: Brian Dennehy, Chloe Webb, Lambert Wilson
O čemu se ovde radi:
Srednjovečni američki arhitekta Stourley Cracklite (sjajni Brian Denehy) sa svojom mlađanom suprugom (Chloe Web) stiže u Rim da bi priredio velelepnu izložbu posvećenu delu slavnog (i misterioznog) francuskog arhitekte iz 18 veka, Étienne-Louis Boullée…
Ključna reč iz naziva filma:
Architect
Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:
Hedonizam
Ima li tu nešto zanimljivo ?
Meni svakako najzanimljiviji razlog što sam konačno odgledao ovaj film jeste čudno, nejasno, sećanje na davne “Hronike Festa” koje je vodio brilijantni Nebojša Đukelić. Ta, sasvim moguće nepouzdana, memorijska ćelija moga (matorog) mozga pamti da je o ovom filmu sa ushićenjem govorio Nebojša u jednoj od tih emisija u kojoj je, sasvim moguće, i sam Grinvej bio gost.
Da li zbog svog čudnog naslova “Stomak jel’te arhitekte” ili zbog upečatljive pojave/slike Brajana Denehija izmiksanog sa, uvek markantnom, pojavom gospodina Đukelića, nekako sam uvek ovaj film povezivao sa FEST-om, sa njegovom esencijalnom suštinom kojoj je duh, krajem osamdesetih, pružio pre svega Đukelić svojim neumornim radom, kada je uspeo FEST, bar za trenutak ponovo da vrati na mapu filmskog sveta.
A možda me sećanja varaju i možda ovaj film nikada nije prikazan na FEST-u. Nažalost, kao što je nemoguće naći online “Hronike FEST-a” (što je možda i razumljivo) nemoguće je iskopati ni program FEST-a iz davnih dana a kamoli njegove goste (što je svakako apsolutno nedopustivo)
Šta je dobro u ovom filmu ?
Grinvej je oduvek bio “slikar” a ne “pisac” i svi njegovi filmovi imaju jasan art vizuelni identitet. Tako vam je i sa ovim “stomakom”. Mnogi kadrovi (često su to totali) izgledaju kao umetničke stilske slike i tu se Grinvej uopšte ne ustručava da nam ih “nabije na nos” tako što će njegova kamera “zastati” i pružiti priliku da uživamo u vizuelnom prizoru.
Tu je i fenomenalna muzika Wim Mertensa belgijskog kompozitora koji se ne bavi komponovanjem za filmove.
Šta je još dobro u filmu ?
Kao što već napisah, Brajan Denehi je ovde fenomenalan. Ovaj odlični glumac, pre svega je poznat po svojim karakternim epizodnim ulogama u gomili čuvenih filmova, ali te 1987 godine verovatno je dostigao zenit svoje karijere.
Te godine je imao i glavnu ulogu (sa James Woods-om) u takođe sjajnom “Bestseleru“. O svom radu na “Stomaku jednog arhitekte” Dennehy je u jednom intervju rekao ” “I’ve been in a lot of movies but this is the first film I’ve made.”
Šta je loše u ovom filmu ?
Grinveja nikada nije zanimala sama priča već pre svega forma te ni zaplet “The Belly of an Architect” nije ništa drugačiji što se toga tiče. Manje više. naivna i ne baš smislena priča, koja pokušava da nam istovremeno prikažu i svu lepotu ali i korupciju dekadentnog rimskog života (ala zapadne civilizacije) i nije mi toliko smetala.
Šta je još loše u ovom filmu ?
Ono što meni pre svega smeta jeste gotovo amaterska gluma svih ostalih u filmu. Hajde što većina drugih glumaca jesu Italijani i morali su biti nadsinhronizovani ili su morali da pričaju “nemušti engleski”, ili što Lamber Wilson, inače Francuz, izgovara svoje replike na tom “neljudskom/google/translate/voice” engleskom, nego i Njujorčanka Chloe Webb zvuči totalno neprirodno. E sad, možda ja tu zanovetam, i možda totalno nisam u pravu ali zašto, pobogu/povučiću, ondak Brajan Denehi svoje rečenice izgovara i pokazaju tako realno i ubedljivo…prirodno.
Smeta i prilično isforsiran i neubedljiv završetak. Što se tiče same životne priče arhitekte Cracklite-a ovakav završetak predstavlja logičnu zaokruženu celinu ali pretencioznost sa kojom nas Greenaway ovde “poliva”, mada je čitav film definitivno pretenciozan (u najboljem smislu te reči), previše je nadrealan i za čitav ton filma…
Postoje li bolji filmovi od ovog ?
O problemima stomaka jednog arhitekte ? Definitivno ne…
Postoje li lošiji filmovi od ovog ?
O arhitekti koji sumnja da su njegovi stomačni problemi izazvani otrovom dok se istovremeno uništava hranom ? Ne…
Vredi li ovo gledati ?
Da. 100 puta “da”. Volite umetničke filmove ? Ovo je pravi “umetnički” 100%. I ne kažem to podsmešljivo. To što ovakva vizija možda više odgovora nekim drugim načinima umetničkog izražavanja može značiti samo da se većina vas ovo neće dopasti…niti mora…niti bi trebali da ga gledate.
Zaključak za kraj:
Vrhunski filmovi su u svim svojim segmentima upravo takvi. Vrhunski. “Stomak jednog arhitekte” to ne uspeva na svim frontovima. “Stomak jednog arhitekte” nije vrhunski film ali jeste vrhunski umetnički izraz Peter Greenaway i definitivno vrhunski umetnički perfomans Brian Dennehy-a
Na skali od (1-6) ocena: 3+
recenzija: Biograf
