Moja nevolja sa filmom “Money” počela je u trenutku kada sam se uključio sa gledanjem (RTS1 pre neki dan). Grupa prijatelja na večeri, u dvorištu vile-lepne vile…
Ćaskaju ovi mladi ljudi o smislu života, posla i dece… mnogo bre interesantno…i mnogo bre harizmatično odlični glumci. I taman htedoh da prebacim kanal nakon 60ak sekundi (eto toliko su oni “harizmatični”) kad neko pozvoni na vrata. Ne kod mene, nego u filmu.
Kad vratima, lično on, Jamie (Apolo Galaktika) Bamber. Ovaj veoma talentovani glumac nažalost nikada nije dobio pravu filmsku šansu, ni u Holivudu ni u svojoj rodnoj Engleskoj.
Ali da ne jadikujemo nad njegovom sudbinom (koja generalno i nije tako loša). Ovde Jamie naprosto briljira u ulozi misterioznog gosta na večeri koji se, na početku, predstavlja kao novi komšija. Dobro, i ne bude mu bilo teško kada glumi sa ovakvom “ekipom”.
I tada sledi solidnih i veoma zabavno intrigantnih desetak minuta, u kojima otkrivamo prave motive ove posete ali i prave motive okupljenih na ovoj večeri.
I to je otprlike to…tih 10 minuta. Sve nakon njih do samog kraja je užasno loše zamišljeno, odglumljeno i režirano. Motive i logiku bacite u vodu…ma nemojte uopšte pogledati ni ovih deset minuta… zaboravite da ste ikada čuli za ovaj film.
Na skali od (1-6) ocena: 1 +
mislio sam da ipak ovom čudesno lošem ostvarenju (ovekovečovanom sa gomilom festivalskih nagrada opskurnih festivala) dam prelaznu dvojku, jer ipak je Jamie dobar, režiser se zove Martin a i ima onih deset minuta, ali malopre ukapirah da se uopšte nisam uključion na sam početak filma. Na samom početku se mnogo toga već razjasni i sazna te sam apsolutno siguran da ni tih 10 minuta ne bi imalo isti efekat da sam “Money” počeo da gledam od početka…
