“The Hole in the Ground” je horor iz 2019 godine irskog režisera Lee Cronina. U ovom svom debitanskom ostvarenju Cronin (istovremeno i scenarista) pokušava da se igra sa (ljubiteljima ovih ostvarenja) dobro poznatim klišejima i da od poznatih elemenata napravi neku novu slagalicu. Samo delimično uspeva u tome.
U “The Hole in the Ground” imamo usamljenu kuću na kraju puta/sela a pored ivice šume, koja je pak odmah blizu “rupe u zemlji”, majku i sina koji u njoj žive naravno sami, ekscentrične i zlokobne komšije, čudne zvukove i misteriozne hukove.
Centralana misterija je ipak vezana za dečaka i to da li je transofrmacija kojoj prisustvujemo samo majčina halucinacija ili njen sin postaje oličenje zla. Taj trend sa “zlom” decom u poslednje vreme je inteziviran i godišnje se pojavi bar nekoliko filmova koji igraju na tu kartu.
Ni uplitanje starih zlokobnih priča iz prošlosti tog mestašca (u koga se naša junakinja Sarah O’Neill preselila iz nepoznatih razloga — > suprug nasilnik, ) niti zgodno (za tok priče) umetnuti momenti padanja u nesvest i kratkotrajnih amnezija ne pomažu da “The Hole in the Ground” bude nešto više od, svakako vešto, snimljene studijsko/studentske stilske vežbe.
Čak ni završnica filma ne donosi nešto novo već se direktno referira na jedan drugi mnogo bolji/slavniji horor koji nam je stigao sa britanskih ostrva 2005 (ali ne bih ulazio u otkrivanje naziva zbog toga što bi poznavaocima on delovao kao direktni spojler dešavanja u ovom filmu).
Ipak, da ne kudim previše. Osim što je vidljiv veoma skroman budžet vidljiv je i nesumnjiv talenat Lee Cronina da nam iz ove, kao što već rekoh, nimalo originalne priče izvuče dovoljnu dozu napetosti i neizvesnosti da nam samo gledanje nepunih 90-ak minuta ne padne nimalo teško. Oni koji vole horor filmove naći će dovoljno za uživanje i u ovom. Ostali i onako ne bi nikad odlučili da pogledaju horor koji ima nepoznate glumce i sivkaste boje…
Na skali od (1-6) ocena: 2 +
recenzija: Biograf
