Do ovog filma nisam imao pojma ko je Shazam! (sa sve uzvičnikom ili bez njega) i moram priznati da se ne kajem što sam ovog lika upoznao (na velikom platnu) pre nekoliko nedelja.
Priča započinje 1974 godine kada, što i nije baš uobičajeno, upoznajemo “origin” priču budućeg glavnog negativca a tadašnjeg neshvaćenog klinca Thaddeusa (koga kao odraslog glumi solidni Mark Strong). Pokazaće se da će ovaj događaj presudno uticati na razvojni put ovog zlice kome će glavni motiv za sva buduća nepočinstva biti upravo ova “nepravda” iz detinjstva.
Skačemo u budućnost odnosno sadašnjost. Na scenu stupa šarmantni i snalažljivi Billy Batson, siroče u potrazi za majkom, i dečak bez doma (od hraniteljske do (do)hraniteljske porodice). Uskoro, igrom sudbine i zahvaljujući “čistoći njegovog srca” Billy postaje jedini koji može da nasledi starog čarobnjaka… i dok si rekao Shazam….eto i Shazama na sceni (dobri Zachary Levi).
Neću biti ništa originalan ako kažem da “Shazam” baštini tradiciju superherojskih filmove sedamdesetih (od prvog Supermena) i fantazy dečijih spektakla osamadesetih (poput napr. Goonies-a ili još bolji primer, Big sa Tom Hanksom). To čini na dovoljno zabavan način da ova kombinacija bajke, komedije i superherojštine funkcioniše veoma dobro.
“Shazam!” uspeva da istovremeno bude pitka zabava za najmlađe (uz sve čarobnjake demone i “zmajeve” i dovoljno stilizovano nasilje koje deluje efektno ali dozirano tako da ne uplaši sitnu dečicu) ali i za odrasle (koji ipak moraju imati u sebi nešto od dečijeg duha da bi u potpunosti uživali u ovom filmu).
Taj, nepretenciozan, osećaj, taj, rekao bih, lokalni nivo dešavanja (i opasnosti) koji je u suštoj suprotnosti sa već standardnim “spašavanjem univerzuma” na koji su nas navikli slični filmovi, deluje kao svež lahor na morskome plavom žalu.
To ne znači da je Shazam delo bez mana… ali danas, danas ne bih o njima.
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka
