Režija: Gareth Edwards
Glume: Arron Taylor Johson
Ken Watanbe
Elizabeth Olsen
Bryan Cranston
Ako već na početku filma postaviš ozbiljan ton kakav podrazumeva tragičan kraj majke glavnog junaka (besmisleno “iskorišćena” Juliet Binoch), potom u centar zbivanja staviš očajnog oca (Bryan Cranston) koji pokušava da razotkrije “zaveru” i dokaže svom sinu da nije ludak i krivac za smrt svoje voljene supruge,a tokom čitavog filma insistiraš na ljudskoj drami dok su čudovišta uglavnom dekor i pozadina dešavanja, normalno je da ovaj film pre svega analiziram upravo sa te, ljudske, dimenzije. A tu je ovaj film katastrofe prava katastrofa.
Zašto je tako ? Nisam, pre ovog filma, gledao nijednu Godzilu (ako ne računam onu sa Metju Broderikom) pa ne znam koliko je ovo u skladu sa japanskom tradicijom niti ću ovde da se bavim koliko je Edwardsova vizija u skladu sa zadatim kanonima (neki tvrde da je, ako ništa drugo, verodostojnija nego ona već pomenuta iz 1998 godine).
Ovde su u središtu priče ljudi (neki dokoni su izračunali da se sama Godzila u filmu pod imenom Godzilla pojavljuje ukupno osam minuta). Nevolja je što su svi ti ljudi (i njihove sudbine) ovde “papirnati” i bezlični. To se naročito odnosi na katastrofalno lošeg Taylor-Johnson u nosećoj ulozi “heroja” .Više emocija bi nam podario fikus i to kad ga ne bi zalivali mesec dana.
Jedini zanimljiv lik, naučnik Joe Brody (Cranston) biva “eliminisan” i pre nego što (i on i mi) vidi Godzilu dok se svi ostali glumci ovde (priznajem maksimalno) trude u pokušaju da iz suve drenovine (dijaloga) uzalud izvuku šljivovicu, u svojim krš-kliše-katastrofa (Novo pravilo: dozvoljeno je da se reč “katastrofa” u analizi filmova katastrofe koristi neograničen broj puta) ulogama. To važi i za zabrinutu poluhisteričnu/polutupavu suprugu (Olsen) te za “opakog” generala sve do zbunjenog naučnika. Inače sjajni, Ken Watanbe ovde čitav film provodi sa izrazom lica čoveka koji kao da ima probleme sa varenjem
(ne valja ona šljivovica na prazan stomak).
A tek uloga “stojim pored i zabrinuto gledam” njegove asistentkinje koju tumači jedna karakterna glumica poput Sally Hawkins ??? Džulije Binoš i njene dve sekunde (il’ behu tri?) već sam pomenuo.
Dobro, ako je omanuo na ljudskom planu kakav je onda sa čudovištima ? Čini mi se da se ni tu nije nešto proslavio. Gledao sam 2D verziju ali postoji nekoliko scena kada u pozadini vidimo zanimljiv fajt između naših monstruma dok neki ljudi (vojnici) uleću u kadar sa efektom koji više liči na trenutke kada vam u bioskopu zaklanjaju pogled ka platnu oni zakasneli gledaoci u redovima ispred vas dok traže svoja mesta za sedenje. Mogu da zamislim kako to ovde izgleda u 3D.
Da budem fer, ima u Godzili par trenutaka istinske napetosti i strave, nekoliko kul akcionih sekvenci i monstrumi deluju pristojno i efektno (kada ih vidimo). To su ipak toliko retki momenti u ovom dvosatnom, monotonom i pretencioznom filmu da jednostavno ne mogu da ga ocenim išta bolje od
Na skali od (1-6) ocena: 2
recenzija: Biograf
.jpg){kind=link}
.jpg){kind=link}