Pascal Laugier, režiser i scenarista (Incident in a ) Ghostland, nema puno filmova iza sebe (ovo mu je četvrti) ali, za neke od njih, sam čuo da ih vredi proveriti. Sada ću se praviti da niste odmah pojurili da guglate koji su to filmovi nego ste i dalje na ovom tekstu.
Majka sa dve ćerke-tinejdžerke-mlađe-starije stiže jedne noći na imanje pokojne tetke-ujne. Ogromna kuća osim što je prepuna prašine prepuna je i lutaka, starih stvari i škripavih vrata…koji vode na primer u podrum a neka i na tavan. Srećna porodica, majka Francuskinja (Mylène Farmer), mlađa Beth (koja obožava da piše horor priče) i starija Vera (koja ne voli da ih čita) odmah te noći postaje veoma nesrećna jer ih napada tandem manijaka.
Napad je apsolutno brutalan, žestok i krvav. Laguier se uopšte ne ustručava da nasilje prikaže u njegovom najgorem obliku.
Godine su prošle pune muka, Vera je odrasla, ima divnu porodicu i uspešna je književnica. Idilu prekida poziv zbog kojeg Vera hitno kreće domu svome, domu krvavome…tamo gde je sve započelo šesnaest godina ranije.
I tu negde, nakon prve trećine filma, priča postaje čudnija a samom filmu znatno opada intezitet. Negde u središnjici dešava se twist koji stvarno i nije bilo teško predvideti i koji suštinski daje logički smisao dešavanjima koje gledamo ali koji, paradoksalno, osim toga ne donosi ništa drugo samoj priči. Komotno je sve moglo i bez toga.
Uprkos svojoj brutalnosti (koja često služi samo sopstvenoj svrsi) “Ghostland” je pre svega jedan mlak i neubedljiv film. Jasno nam je šta je pisac hteo da kaže i kakvu nam poruku šalje ali metode koje koristi nisu odgovarajuće. Ne treba uvek koristiti čekić da bi slomili orah, neki put je dovoljno iskoristiti stisak šake. Neki put, umesto oraha, dovoljno je uzeti i kikiriki…pa i sa ljuskom…
Na skali od (1-6) ocena: 2 +
