Malo baskijsko mesto Baltzan potresa talas zločina misterioznog serijskog ubice (koga ubrzo mediji nazivaju Basajaun po starom mitološkom dlakavom biću, čuvaru baskijskih šuma). Žrtve su tinejdžerke, čija gola tela ubica, nakon neke vrste rituala, “izlaže” u šumi.
Slučaj dobija Amaia Salazar zbog, kako nam je objašnjeno dva razloga. Prvi, ona je prošla FBI školu i tamo bila “best of the best”, i drugi, mnogo bitniji, Amaia je upravo iz ovog gradića. I tako, osim sa demonskim ubicom, tužna Amaia mora da se suoči i sa demonima prošlosti.
Krenimo prvo od pozitivnih stvari. Glumci su solidni (Marta Etura kao Amaia je i više nego dobra). Stanje crnila i depresije ovog mestašca dočarana nam je ispranim sivkastim bojama koje se sklapaju sa kišom koja ne prestaje da pada ( reditelj, Fernando Gonzales Molina, je glavno odgovorni za vešto izgrađenu atmosferu ). Zaplet, baziran na prvom iz trilogije romana knjjiževnice Dolores Redond Trilogía del Baztán, dovoljno je intrigantan i žanrovski dobro postavljen. Dedukcijsko logički gledano sama misterija ne pati od nekih besmislica u koje često upada ovakav tip filma.
Zamerke su pre svega upućene na dužinu i ritam filma. Za 128 minuta, imamo i previše, barem se tako čini, nepotrebnih skretanja ka smeru natprirodnog. Takođe, traumatična dešavanja iz prošlosti (napr. zašto majka toliko ne voli Amaiu) su, čini mi se, još više neobjašnjiva od nekih upliva “mističnih” scena (pojava na mostu “mrtve” devojke u crvenom itd…). Imajte ipak u vidu da je u pitanju trilogija, i da nam filmski nastavci (romani već postoje) stižu krajem 2019 a potom i 2020 godine. Nadajmo se da nas odgovori na neka pitanja čekaju u tim budućim ostvarenjima.
To ne znači da većina tih ubačenih elemenata ovde ne deluje nezgrapno i nekako van konteksta. Scene telefonskih razgovora sa Ameinim FBI mentorom (sa sve kontrastom sunčane Amerike i sive Baskije) vizuelno totalno remete uspostavljenu atmosferu filma dok sam tekst i način kako brbljaju na engleskom (uključujući i scene sa Ameinim mužem) su gotovo na ivici parodije.
Takođe, sama misterija, koja jeste zanimljiva, predstavljena je na prilično tradicionalan način. Paradoksalno, ali upravo ti malopre pomenuti motivi paranormalnog, čine ovaj film nešto drugačijim jer bez njih on liči na tipične američke proceduralne priče sa serijskim ubicama. Razlog za ubistva (kao i identitet ubice) i nisu baš neočekivano neviđeni. Rasplet a pogotovo pojedini postupci naših protagonista donose gotovo antiklimatičan završetak.
Sve u svemu, za ljubitelje misterija, ovo je ipak dovoljno zanimljiv film kog vredi pogledati. Plusić na kraju (koji je pre saznanja da je ovo prvi deo trilogije, zbog onih neobjašnjenih segmenata više težio ka minusu ) shvatite samo kao zalog za budućnost.
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
recenzija: Biograf
