Kao neko ko i nije bio previše oduševljen izuzetno profitabilnim prvim delom ove, po svemu sudeći, nove franšize Blumhouse studija, nisam previše očekivao od njegovog nastavka.
Pokazalo se da nisam bio u pravu. “Happy Death Day 2U” je sasvim pristojan nastavak. Hoću reći, nije katastrofalno loš…naprotiv, rekao bih čak da je u ponekim segmentima i nešto bolji od originala. To i nije neka pohvala jer i film iz 2017 godine nije nimalo vrhunski…ali ipak….
Jessica Roth je i dalje sjajna kao naša junakinja Theresa “Tree” Gelbman i njena pojava i dalje zasenuje sve ostale na ekranu. Rekao bih čak da je glavna mana ovog nastavka upravo ta što se fokusira i na neke druge, jednostavno ne toliko interesantne, likove i te paralelno/sporedne priče prilično guše inače sasvim solidan tempo filma. Takođe sav taj emotivni galimatijas u koji je uključen (bez spojlera) jedan član Terezine porodice miksovan sa njenim ljubavnim problemima sa Carterom (Israel Broussard) ne da je na ivici patetike nego je povremeno toliko patetičan da je gotovo negledljiv.
I dok je prvi deo bio neka vrsta horor komedije ovde je horor gotovo totalno zanemaren i gurnut, ne po stranu nego pod masku, jer je ovog puta, maskirani ubica, gotovo nebitan za samu priču. A priča ? Priča je praktično ista kao i u prvom delu sa nekoliko više (i nekoliko manje) zanimljivih alternacija. Definitivno je autor i režiser oba filma, gospodin Christopher Landon (btw. sin onog glumca iz Male kuće u preriji) odlučio da ovde bude daleko ambiciozniji te osim ponavljajuće vremenske petlje, imamo i naučno objašnjenje za sve ove pojave, kao i totalno nepotrebnu tzv. post credit scenu koja nagoveštava čime će se baviti treći deo (mada konačna odluka sledi tek što stignu rezultati box-office a trenutno je konkurencija znatno jača nego što je bila u poslednjoj nedelji oktobra 2017 godine)
I tako,dok prve dve trećine “Srećnog dana smrti 2” jesu i duhovite (ređe) i zanimljive (ponekad) definitivno završnica donosi pad koji se, uklljučenjem slepstik (kao smešnih ?) scena gotovo da vodi do ruba ambisa…taj rub se i pređe nakon one, već pomenute, post credit (nakon odjavne špice) scene…ali, hajde da zamislimo da ona nikada nije ni postojala.
Na skali od (1-6) ocena: 3 –
recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka
p.s. ako se pitate zašto vam je toliko poznat Indijac iz filma to je zato što ste ga gledali u onom predivnom filmu Life of Pi ili možda u seriji Homeland
