Eto, nije prošlo ni pune 2 godine od premijere ovog filma (halloween 2017) a danas nam u naše bioskope stiže njegov nastavak. Ovog puta, sasvim zgodno, za dan zaljubljenih. Ali o tom (možda) potom.
Prvi deo je protutnjao kroz kino dvorane nošen krilima (ultra uspešne) Blumhouse produkcije, zaradivši preko 100 miliona dolara na budžetu od nekih pet miliona.
Ali, budimo realni, „Happy Death Day“ je samo jedan prosečan, tek povremeno stvarno interesantan, filmčić koji je, pokazalo se, veoma profitabilno, iskoristio jedan stari SF trik/ideju koja je rabljena već miliona puta. Ponavljajuća vremenska petlja je nešto što smo viđali i u komedijama, i u SF-ovima, a vala i u hororima.
Jedino što se ne sećam da je neko, pre “Srećnog dana smrti”, iskombinovao horor+komedija+TimeLoop.
Nesumnjivo šarmantna Jessice Rothe tumači glavnu ulogu, beskrupuloznu studentkinju Terezu “Tree” koja na svoj rođendan doživljava da je svaki put zvekne (ovde u kontekstu značenja “ubiti”) neko sa bebećom maskom na licu. I ona je, pored tog početnog (i ponavljajućeg) štosa i glavni razlog što je “Happy Death Day” gledljiv i ne previše naporan.
Nažalost, ta interesantna ideja se brzo potroši, i “Happy Death Day” nas često odvodi u neke čudne parodično neduhovite vode. Nedovoljno strašan da bi bio horor, nedovoljno smešan za izistinsku komediju, ovaj film pomalo liči na one kokice koje jedete u bioskopu. Na početku su slasne i ukusne a onda, što se više bližite dnu kese osećate da su stavili i previše soli, plus shvatate da i nisu baš sve dobro iskokane (ovde u smislu kokica a ne kokanja).
Na skali od (1-6) ocena: 3
recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka
