Kažu, neki, da je ovo jedna od najboljih ekranizacija Filipa Marloua (Phillip Marlowe by legendarni Raymond Chandler) . Možda je te 1944 tako i bilo (jer ovo beše tada tek treći put da privatni detektiv Marlou korača na velikom ekranu) ali već dve godine kasnije pojavio se “Veliki san” i Hemfri Bogard je postao ultimativni Marlou.
Osim Bogarda, ja ovog detektiva pamtim i po ostarelom Robert Mičamu iz “Zbogom moja draga” ( znatno boljoj adaptaciji istog romana ). Ni Eliot Guld mi nije stran u onoj Altmanovoj ekstravaganci. Čak pamtim i TV verziju Powersa Bootha.
Hoću reći. Dik (Dick)Povel (Powell) nikako neće biti pri vrhu moje liste. Ni on, a bome ni ovaj film.
Ima ovde povremeno britkih dijaloga, obavezna naracija iz perspektive čuvenog detektiva je ono što je prepoznatljivo kod Marloa (i pretpostavljam da su te rečenice direktno preuzete iz romana) i ima svoje draži, glumci su uglavnom solidni.
Edward Dmytryk (režiser) imao je i boljih filmova u svojoj bogatoj karijeri, “Murder, My Sweet” pati od tada verovatno komično-sarkastičnih a danas tako beskrajno zastarelih replika, zaplet je prilično naivan (sa još naivnijim raspletom) i vremenska distanca je dobro nagrizla sve ono sto je u njemu bilo dobro a dodatno istakla ono što je loše. Gledljiv ali ne i vredan gledanja…osim ukoliko vas ne interesuje (holivudska) istorija noir filmova.
Na skali od (1-6) ocena: 3
