Il conformista (1970)

Ponovo smo u 1970 godini. Italija. Godina u kojoj nam je ta zemlja podarila pregršt zanimljivih naslova poput Arđentove “The Bird with the Crystal Plumage“, Bud Spenser&Terence Hill vestern komedije “They Call Me Trinity” ali i De Sikinu “The Garden of the Finzi-Contins“.

De Sikin film je osvojio oskara za najbolji film van engleskog govornog područja ali fascinantno je to što se iste te (1970) godine još jedan film okitio oskarom. O njemu smo već pisali, “Investigation of a Citizen Above Suspsicion“. “Vrt Finci-Kontinievih” je osvojio oskara za 1971 (jer je premijerno prikazan u decembru 1970 a u Americi 1971). I tako, u obilju filmova (a neke nismo nismo ni pomenuli) jedan, fascinatan u svakom pogledu, stigao nam je takođe iz Italije te daleke sedamdesete.

Snimljen po romanu Alberta Moravie ali, pre svega, po scenariju i režiji Bernarda Bertoluccia, uz snimateljski doktorat Vitoria Storara, “Konformista” je autentično remek delo svetske kinematografije i jedan od onih ostvarenja kojima možemo sasvim slobodno natrljati nos onima koji ne misle da je film i umetnost.

Fašizam je oduvek bio bolna tačka italijanske istorije. Činjenica da je jedan veliki narod poput njihovog prilično lako podlegao Musolinijevim dražima/lažima dokaz koliko je ljudska priroda krhka. “O sole mio” i pica kaprićoza, uz žal za mladost tj. grande Rome, transformisala je malog Benita u velikog Il Ducea… što bi rekao Bernardo B., beše to danak konformizmu. Kritici fašizma Bertoluči se, uz još mnoge italijanske autore, često vraćao u svojim delima.

Glavni junak Marčelo (brilijantni Jean-Louis Trintignant) je običan čovek koji želi, kako sam kaže, da postane normalan i uklopljen u društvo. Da bi to učinio potrebno je da učini samo dve stvari. Prva, da se oženi i time spreči bilo kakve pomisli (drugih a i sebe) o svojoj homoseksualnoj orjentaciji . Druga stvar koju će preduzeti biće, normalno, članstvo u vladajućoj partiji. Dobro je za karijeru biti član vladajućih stranaka, i sada u Srbiji, i tada u Italiji…pa bile one i fašističke.

I dok mu planovi za venčanje relativno fino napreduju uprkos ambivaletnom odnosu koji ima ka svojoj verenici (a i budućoj tašti) uključenje u fašističku tajnu policiju donosi probleme. Ključnu ulogu u njegovoj laganoj inicijaciji u partiju pružiće mu njegov slep prijatelj sa radija koji se, naravno, zove Italo. O tome da slepac vodi druge pisao je i Domanović. Italovo slepilo ovde predstavlja alegorijsko viđenje čitavog društva. Nije dobri Italo ovde nekakav vođa, on je samo obični čovek uveren da čini pravu stvar. U jednom (od mnogih) fascinatnih trenutaka Italo poručuje Marčelu da je baš dobro što je postao fašista i da je to pravi put i za njega i za sve nas i da on, Italo, a to znaju svi ,nikada ne greši. Dok izgovara te reči kamera klizi ka Italovim nogama i otkriva da onaj koji nikada ne greši nosi rasparane čarape i cipele.

Bertoluči je, uz pomoć Storarove magije, svaki kadar ovog filma zamislio kao sliku jedinstvenog kolorita. Poigravanje senkama i svetlošću, pitoreskni pejzaži, široki planovi kombinovani sa portretima daju predivan, izuzetan, vizuelni pečat filmu. i”Il Conformista” je jednostavno od početka do kraja spektakularno lep film.

Osim Trintignant i ostali glumci su ostvarili nezaboravne uloge, Ipak, moram izdvojiti Dominique Sanda. Njen lik krhke i istovremeno opake lepotice Ane kao i njena završna sudbina obeležiće čitav film.

Samo zbog emotivnog hladnog odnosa Bertolučija ka svojim junacima koji gledaocima ne dopušta da se i stvarno vežu za prikazane likove “Il Conformista” neće, na ovom blog-u, postati prvi film sa najvećom ocenom. Mada, upravo zbog te hladnoće glavnog junaka koju nam je Bertoluči savršeno preneo na ekranu/platnu, upravo zbog takve atmosfere koja provejava čitavim filmom, završna scena u Francuskoj, u šumi koja liči na one kičeraje sa starih razglednica, svojim razrešenjem i emotivnim impaktom, postaje još upečatljivija.

Ako niste gledali pogledajte. Možda vam se i lično ne svidi ali nema nikakve sumnje da ćete moći prepoznati i poštovati sve kvalitete zbog kojih je “Il Conformista” evo već 45 godina jedan od najboljih filmova svih vremena.