Za nekih pet godina…ma šta pet…deset godina…kad budete naleteli na recenziju filma pod imenom „Overlord“ pojma nećete imati o čem’ se u njemu radi. Ovih dana, možda i znate. Zbog toga, za sve vas buduće čitaoce..za svih vas šestoro… pravićemo se da ne znamo da je „Overlord“ u stvari još jedan film o Z ali ovog puta u WW2 i to u galskom selu…sve sa magičnim napicima i Obeliksima…bez *.
Dakle, u osvit dana D, šestog juna 1944 mala, ali ne i odabrana, grupa vojnika dobija zadatak da se iskrca duboko u pozadinu nemačke odbrane, u jedno francusko selo i uništi radar postavljen na vrhu seoske crkve.
Sam početak filma je brutalno ubedljiv. Avion sa našim junacima plovi u eskadrili i približava se cilju. Oni, kao što bi i svako u takvoj situaciji, razmenjuju međusobne (dijaloške) žaoke u stilu „čiji je veći“. Neposredno pre iskakanja, nastupa pakao u vazduh.
Australijski režiser Julius Avery (koji će možda u narednih deset godina postati i neko ime) te scene vazdušnog napada, aviona koji se raspada u vatrenim eksplozijama pod dejstvom nemačke artiljerije, dok iz njega iskaču naši (ne)srećnici, slika prilično impresivno.
I narednih nekoliko minuta, na zemlji, deluju jednako žestoko. Adrenalin i tenzija pršti sa ekrana… a onda stižu u to famozno selo. Tada, na scenu stupa generički scenario, papirni „who cares“ likovi, problematični motivi i skromni B budžet.(kao da su od 30ak miliona, koliko je koštao film, jedno dve trećine iskoristili za onaj rolekoster početak jer u nastavku štede i na statistima). Na scenu stupaju i Z i Obeliksi…nema *.
Avery je vešt i talentovan režiser koji uspeva da nam do kraja pruži još nekoliko adrenalinskih naleta ali oni se razbijaju od monolitno dosadni scenarijo koji nije u stanju da iznedri više od par zanimljivih replika. Mogao je ovo biti znatno zabavniji film…da su se malo više potrudili.
Na skali od (1-6) ocena: 3 –
recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka
p.s. Ovaj film nema veze sa Cloverfield-om
p.p.s. Ovaj film ima veze sa JJ Abramsom
p.p.p.s. ne pamtim neki ratni film u kome su ovoliko koristili reč nacisti umesto dobre stare reči ŠVABE…pardon, Nemci. Eh ta politička korektnost…šijo mi ga Đura u 1944 godini.
