Damien Chazelle ima tek 33 godine i veoma impresivnu karijeru iza sebe.
Ili što bi rekli Kristali :
Pre dve godine, gospodin Chazelle je postao najmlađi dobitnik oskara za režiju u istoriji (sa impresivno sentimentalnim mjuziklom „La La land“).
Sa svojim drugim filmom „Whiplash “ (iz 2014) već je bio nominovan za scenario. Dakle, pričamo o jednom multitalentovanom umetniku i autoru koji uspeva da se u današnjem Holivudu pozicionira kao jedan od retkih stvaralaca kome će filmski mejdžersi praktično dati odrešene ruke prilikom realizacije njegovih (visoko budžetnih) vizija. Barem se tako činilo do ovogodišnjeg “First Man”.
Od 3 do 30 miliona
Nakon 3 miliona dolara za Whiplash aka Ritam ludila (2014), sledio je buždet od 30 miliona dolara za “La La Land” da bi Paramaunt , na kraju, stao sa 60 milona iza ovog, logično očekivano, patriotsko nabijenog projekta o prvoj misijij na mesec…i američkoj zastavi. I to na pragu “obljetnice”od 50 godina.
Ali…nema zastave…žali se Tramp. Ima je Trampe…ima. Samo što ona, u kontekstu u kojem Chazelle smešta životnu priču Neil Armstronga i njegovog putovanja na mesec, jednostavno nije bitna. Umesto velikog “domovinskog”spektakla gledamo jednu intimističku priču o usamljenosti i gubitku. Umesto “Partizanske eskadrile” ili “Ratova zvezda” gledamo (Tarkovskovog) “Solarisa”.
I to je istovremeno i najveća prednost i najveća mana “Prvog čoveka na mesecu”. Ako je već Chazelle odlučio da gotovo čitav film bazira na facijalnim ekspresijama depresivno pogubljenog Ryana Goslinga (koji uglavnom stojički uspeva da izgura taj teret) i zabrinuto zabrinute Claire Foy-e a ne na vizuelnom spektaklu za koji je sama tema (a vala i budžet) dušu dala, onda je potrebno da scenarijo bude ubitačno dobar. A nije.
Krupni kadar kao glavno oružje
Doduše nije ga sam Chazelle pisao već Josh Singer (koji već ima oskara iza sebe za scenario) ali, sudeći po finalnom produktu, Chazelle je glavni “krivac”. Siguran sam da nigde u tom scenariju nije pisalo “2 minuta krupni kadar Rajan Goslinga dok…gleda…zamišljeno”, “3minuta Rajana Goslinga dok..gleda…zamišljeno” itd…itd…
Ideja da nam se većina scena prikaže iz POV perspektive prvog čoveka na mesecu (po imenu Neil) ili iz POV perspektive kamere koja bulji u njegovo lice možda je zvučako zanimljivo (i povremeno stvarno efektno) ali nam je istovremeno uskratila neke druge, za nas gledaoce, ipak zanimljivije slike.
Sa druge, tehničke strane, Chazelle uspeva da nam prenese unutrašnju dramu (gubitak deteta i smisla života) Neil Armstronga pre svega koristeći osnovni filmski izraz, sliku. što je naravno veliki plus. Takođe, “First man” liči na filmove sedamdesetih godina po načinu na koji tretira široke i krupne planove i kolor palate koje koristi za oslikavanje scena. Svi glumci su i više nego solidni ali generalni utisak koji imam jeste hladnoća. Znam da je u svemiru užasno hladno ali ne verujem da su taj efekat autori pokušali i da ostave na same gledaoce. “First man” je ipak dobar film… predug i hladnjikav.
Na skali od (1-6) ocena: 4 –
