40 godina nakon događaja iz prvog filma, koji se odigravaju 15 godina nakon jednog drugog događaja od pre 55 godina, a šest godina nakon što se rodio (tačnije 6 godina i devet meseci od kada je začet), Michael Myers (koji, ako niste uspeli da izračunate, sada ima 61 godinu) ponovo beži iz ludnice.
Tačnije, beži iz autobusa punog ludaka (što je već veliko iznenađenje jer znamo da nisu autobusi već „brodovi puni ludaka“) i kreće u krvavi pir, znatno grozomorniji i brojčaniji nego onaj iz 1978 godine.
Za one koji nikada nisu gledali (nijedne) veštičije noći informacije koje slede i neće puno značiti.
Nova „Noć veštica“ zanemaruje sve nastavke koji snimljeni nakon 1978 godine… zaboravite na to da mu je Laurie sestra a mala Jamie (o kojoj još nismo pisali) nećakinja, zaboravite i na to da ste već morali da zaboravite na tu nećakinju i na to da je Laurie navodna mrtva (H20), kao što u potpunosti morate zaboraviti da je Laurie ponovo nagrabusila (i ako je Michaelu navodno već finalno presudila) i opet se upokojila u onom vaskresenju od filma. Na Zombije (1 i 2) uopšte i ne pomišljajte…
Kraj (ne)potrebnih informacija.
Ova Laurie (sjajna, kao i uvek, Jamie Lee Curtis) provodi staračke dane usamljena na svom imanju, u kući koja je obezbeđena kao Fort Knox (ili barem tako mislimo), sa arsenalom oružja u podrumu, čekajući (i spremajući se) četiri decenije na Michael-ov povratak. Jer, Michael će sigurno doći.
Iza nje su dva propala braka, otuđena ćerka Karen (Judy Greer) i unuka Allyson.
Allyson muče ljubavno tinejžerski problemi, Karen majčinski a Lauren Michael Myersovi.
Od likova vrednih pažnje imamo i “podcast” reporterski par koji voli da obilazi ludake i prevozi maske ubica, psihijatra koji je “novi Loomis” i ima fenomenalno ime Dr. Ranbir Sartain, a tu je i, uvek zabrinutog lica, zamenik šerifa koji je “prvi koji je došao (il’ se beše javio) na mesto zločina 1978”. Ostali likovi koji bauljaju negde u ovom filmu su totalno nebitni…čak nebitniji od ovih prethodno navedenih.
Osim Laurie i Michael-a i njihove međuigre u novoj “Noći veštica” odlična je nova, upgrade-ovana muzička tema Johna Carpentera, kao i one scene koje na jedan(direktni) ili drugi (često inverzni) način predstavljaju omaž pre svega originalu ili nekim od nastavaka.
Takođe, za one koji to vole, same scene neposrednih Michael-ovih ubistava su brutalno dobre.
Sve ostalo je, blago rečeno, loše.
Reditelj David Gordon Green (koji je i ko-scenarista ) ne uspeva da napravi ni jednu podužu stvarno strašnu sekvencu. Dok je original prepun tenzije i atmosfere neizvesnosti koju Carpenter maestralno gradi u prvoj polovini sve do andrenalinskog finala, novi “Halloween” dozvoljava sebi da usred scene, koja bi, po svemu, morala biti izuzetno napeta, jedan od likova izvali kratku, u tom trenutku, totalno nepotrebnu repliku “O shit!!!” koja izazove salve smeha u bioskopskoj sali.
Pomenuta scena (kojoj inače prethodi i jedina stvarno smešna sekvenca u filmu zahvaljujući pre svega šarmu jednog mališana) reprezentuje, na najbolji/najgori način, šta je sve loše u ovogodišnjoj “Noći veštica”. Takvi “skokovi” usred radnje ne samo da uništavaju ritam i tempo, nego i onaj neophodni sastojak filmske magije, našu “suspenziju neverice” i fokus publike (ili barem moj fokus) usmeravaju na neke druge, suštinski i ne toliko važne, detalje koji otkrivaju mnoge mane o kojima verovatno ne bi ni razmišljao da novi “Halloween” nema bizarnu potrebu da ubaci bizarni (i najčešće nimalo smešan) humor tipa “kikiriki bater na mom penisu” ili “koja vrsta sendviča je bolja”.
Takođe, osnovni zaplet pati od gomile besmislenih scenarističkih trikova (i likova) čija je jedina funkcija da napr. “ubace telefon u žele” ili da “nekoga odvedu/prevezu od tačke A do tačke B” jer je potrebno, u tom trenutku, da ta osoba bude upravo tamo. O načinu na koji je jedan od likova “iskorišćen” a potom gotovo odmah i “odbačen” ne vredi gubiti ni reči. Kada budete videli znaćete o kome (i čemu) pričam. Zapitajte se samo koja je svrha čitave te poduže sekvence…i raznih drugih, apsolutno nezanimljivih…
Negde u ovih 105 minuta ovogodišnjeg Halloween-a čuči i vešto se krije 60-ak minuta solidnog filma kojeg nikada nećemo videti. Sudeći po uspehu na bioskopskim blagajnama nastavci (koji će sigurno uslediti) neće se ni potruditi da tragaju za njim…
Na skali od (1-6) ocena: 2 +
