Pre neke četiri godine, na onom starom blogu/sajtu objavljen je prvi tekst gospodina DeHičkoka. Beše to recenzija, mnogo voljene, a pokazaće se i nikad prežaljene HBO serije “True Detective”. Moram priznati, osim što mu je bio prvi, to beše i najbolji tekst ovog, takođe nikad prežaljenog, DeHičkok lika….ovo što sledi je repriza…
Moram priznati, da mi je drago da sam pogledao ovu seriju (gotovo) u cugu jer tek sada, googlujući recenzije shvatih da je ona iz nekog, meni nepoznatog razloga, proizvela more nekakvih teorija o tome kako će se misterija razrešiti (slično kao što je Lost imao svoju virtuelnu dimenziju na netu koja se, pokazaće se, totalno razlikovala od onog što su nam scenaristi konačno priuštili).
Doduše, mogu sve to i da razumem… ipak je bilo potrebe da se ubije vreme od nedelju dana između svake epizode… u mom slučaju, jedinu potrebu, gledajući sinoć (tačnije do jutros) poslednje četiri epizode, imao sam za pišanjem…a i to sam obavljao dok su trajale odjavne/uvodne špice 🙂 .
Zbog toga, promatrajući ovo u kontinuitetu, nisam razbijao glavu (niti sam imao vremena) smišljajući teorije zavere pa me samo razrešenje i nije previše razočaralo (možda malkice) jer i nisam očekivao nekakvo spektakularno drugačije. To što se True Detective na kraju pretvorio u nekakav mutant varijantu Twin Peaks/Silence of Lambs i nije ispalo toliko loše.
Pre svega, seriju ću pamtiti po odličnoj ulozi Harlesona i maksimalno over acting ali svejedno predivnoj ulozi gospodina koji je ove godine (tj. te 2014 godine) dobio i oskara. Metju je ovde stvarno razvalio.
Takođe, scenario je ono, što bi se reklo, baš ‘deep’ 🙂 …odavno nisam gledao nešto na TV sa tolikim pretencioznim ‘mumbo jumbo’ filozofiranjem koje je, u stvari, začudno prilično interesantno. Upravo ta pretencioznost čini mi se da daje dodatni kvalitet seriji. I jesu likovi dvoje detektiva ‘bigger than life’ ali dođavola, zašto onda uopšte i snimati seriju ako nemaš takve protagoniste .
Takodje, fotografija, muzika, atmosfera sve je odlično. Opet ću malo da koristim engleski (što inače baš mrzim…to mixovanje 🙂 ) ‘Production values’ za True Detective su vrhunske.
E sad, o manama…a nije da ih nema.
Pođimo napr. od epizodnih likova. Previše su oni karikaturalno prikazani, da li zato što su ova dvojca toliko ‘moćni’ pa ostali jednostavno ne mogu doći do izražaja, ali sem Martijeve žene svi ostali su gotovo bezlični.
Takođe, taj, konačni “big bad woolf” jeste stvarno big i bad ali za Vuka nije… blah… Još kada se setimo da serija prikazuje istragu koja traje 17 godina, prosto je nezadovoljavajuće da se ova naša dva junaka na kraju suprostave nekom ‘zbog spojlera koje uporno pokušavam da izbegnem neću više o tome nekom reći ni reč…osim napr. da taj, neko, odlično farba’
I ta zelena boja… ma daaaj molim vas…
Takođe, prve tri epizode, mada su na tom dramskom/filozofskom/atmosferskom planu kvalitetne, poprilično su i spore i uspavljujuće (valjda je potrebno da se navikneš na taj mumljajućiSebiUBradu južnjački akcenat)
Dakle, posle prve tri epizode, tempo serije se podiže, a meni je lično najbolja i najdinamičnija epizoda br. 6, u kojoj vidimo prelaz iz 1995 u 2002 godinu.
Takođe, ne smatram (prevelikom) manom serije to što nije dala odgovore na neka pitanja ili to što su ti odgovori bili u suprotnosti sa mojim očekivanjima.
I tako, ako sam Lost mrzeo jer mi nije dao odgovore na misterije vadeći se na ono ‘bitni su karakteri’ tako mi je True Detective mio srcu upravo zbog toga što me je ipak na kraju ova priča zadovoljila na tom ‘character development’ planu. Doduše, ima to veze sa tim što sam ovo praktično odgledao za sedam dana a Lost me je mrcvario sedam godina.
Sve u svemu, True Detective je dobra serija. Ona je svakako još jedan dokaz neobične fascinacije američke javnosti sa serijskim ubicama pa se prosto pitam da li one (mediji i ubice) jedan drugog konstantno inspirišu. Ne smatram je da je najbolja niti će mi biti među najdražima ali je svakako vredi pogledati.
Baš me zanima da li će ovaj, rekao bih autorsko-engleski model (da jedna sezona ima ograničen mali broj epizoda i da sve te epizode piše isti pisac) u True Detective, biti i ubuduće primenjen na neke druge projekte na američkim televizijama.
Na skali od (1-5) ocena: 3 +
ŠTA JE BILO POSLE:
“True Detective” je doživeo drugu sezonu (već 2015), sve sa različitom pričom, glumcima i režiserom. Scenarista je ostao isti ali ni to nije pomoglo da ona dostigne bar mali uspeh originala… Nisam gledao niti ću gledati.
HBO ali i drugi su nastavili sa praksom velikih, praktično LIMITED EDITION projekata, za koje vežu poznate glumce i autore, i “True Detective” je uspeo da svojim ambicijama zgodno zarazi mnoge..
Najavljena je i treća sezona na HBO za 2019 godinu. Videćemo šta će od toga ispasti.
Nisam pomenuo i imena onih iza kamera u ovoj mojoj recenziji od pre 4 godine. Pokazalo se da će (ne)zaslužen kultni status steći režiser, Cary Fukunaga (koji od nedavno voli da koristi i srednje ime, Joji).
Scenarista i tvorac serije Nic Pizzolatto je nakon slave stečene prvom sezonom nju gotovo upropastio drugom… Da li će ostati “one wonder hit”, vreme će pokazati.
