“Safe” je originalna Netflix mini serija napravljena u najboljoj tradiciji britanskih misterija sa određenim američkim sapunastim začinima. Istovremeno ako o samom kvalitetu možemo i diskutovati nesumnjivo je da je “Safe” jedna veoma interesantna osmočasovna (preciznije osmo epizodna) tv zabava za sve ljubitelje “who done it” krimića.
Naravno, ne zaboravimo da je u pitanju kreacija američkog pisca Harlan Coben-a koji je objavljivan i u našoj zemlji ali kojeg, nažalost kao i mnogo čega drugog, nisam čitao. Zato sam, kao i nadam se većina vas, odavno pogledao onaj veoma dobar francuski triler iz već daleke 2006 godine, “Tell No One” koji je snimljen po njegovom romanu.
Coben je veoma popularan u Francuskoj te ne čudi što je “Safe” koprodukcija francuske tv stanice Canal+ i Netflix-a. Sama serija je snimana u Liverpulu i Mančesteru te je i radnja, naravno, smeštena u Britaniju.
Osim Coben-a, glavna zvezda “Safe”-a je Amerikanac pod imenom Michael C. Hall koji mi, priznajem, nedostaje kao Dexter (ali i dalje nedovoljno da konačno odgledam, kako kažu katastrofalnu, poslednju sezonu tog meni dragog serijala)
Dexter ovde glumi Britanca (i hirurga) Toma, požrtvovanog oca dve devojčice o kojima mora sam da brine nakon što mu supruga, nakon teške bolesti, umire. I dok je mlađa tek zakoračila u tinejdžersko doba, starija šesnaestogodišnja ćerka Jenny (Amy James-Kelly) osim problematičnog momka ima i problematično, i za taj uzrast, tipično ponašanje. Ili barem Tom tako veruje. Za svaki slučaj, instalirao je u njen telefon špijunski softver, kao što bi i svaki dobri roditelj učinio. Zar ne ? Zbog toga, kada se Jenny jedne noći, nakon žurke, ne vrati kući to u početku deluje kao samo bezazlen nestašluk, ali kada se otkriva i da je njen momak nestao, Tom shvata da je u pitanju nešto mnogo ozbiljnije.
Mi (publika) odmah shvatamo da je vrag odneo šalu jer mi, za razliku od Toma, već znamo da je Jenny-in momak završio mrtav u bazenu (njegov leš pronalazi domaćica žurke), ali i da svi drugi likovi (i odrasli i mladi) kriju nekakve mračne tajne. Dovoljno je pogledati te njihove značajne poglede koje se gube u daljinu, tajanstvene i, u tom trenutku, nerazumljive postupke koje čine. Sve ono na što smo navikli u ovakvim krimićima kada nas, od početka, zaspu sa gomiliom “red herring-a”, i, čine se, beskrajnom mrežom konekcija i interakcija između likova koje tek upoznajemo. Ovde je to urađeno na sasvim efektan način te mi ni jedan od podzapleta nije (previše) smetao.
Istragu preuzima lokalna detektivka Sophie (Amanda Abbington) koja je, osim što je i komšinica, drugarica iz detinjstva pokojne Tomove supruge a i njegova sadašnja ljubavnica/devojka.
Galerija sumnjivaca je šarolika i prvih nekoliko epizoda je stvarno fina navlakuša. Dijalozi su u njima oštroumni i “pravo u metu”, tempo dovoljno brz da vam tih 45 minuta brzo proleti a da istovremeno imate i dovoljno vremena (ako ste pravi ljubitelj misterija) i da sami lomite glavu pokušavajući da pronađete rešenje.
Ipak, serija negde pomalo gubi fokus u središnjici, broj osumnjičenih je već tada rapidno smanjen, neke misterije već razotkrivene (što je inače dobro jer “Safe” vas ne zavlači previše dugo sa tim sporednim tajnama). I dalje je to, da ne pomislite ništa pogrešno, sasvim pristojna “vožnja” a sama završnica donosi ne baš predviljiv rasplet, što jeste plus.
Najviše taj američki duh imamo u vidu jednog bizarnog crnohumornog podzapleta koji je mogao komotno da se izbaci iz serije i ne bi ništa izgubili. Osim što bi “Safe” trajao možda šest epizoda 🙂
Sve u svemu, jedna zanatski vešto iskonstruisana priča, sa dobrim glumcima. Ako volite misterije “Safe” vredi pogledati.
Na skali od (1-5) ocena: 4 –
recenzija: DeHičkok
