The Cry of the Owl (2009)

Starinski triler... takvi nam danas upravo nedostaju.

Režiser: Jamie Thraves

Glume: Paddy Considine,  Julia Stiles

O čemu se ovde radi: 

  Čovek sa misterioznom prošlošću  doseljava se u mali grad. Ali mali grad krije takođe velike tajne

Ključna reč iz naziva filma:

Cry

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

 Turoban

Ima li tu nešto zanimljivo ?

Pre nego što sam pogledao ovaj film znao sam o njemu samo par podataka. Urađen je po romanu Patricie Highsmith (Talentovani gospodin Ripley) i u njemu glumi Julia Stiles.
 Pokazalo se kao dobra odluka što nisam svraćao ni na IMDB niti gledao trejler. Dosta tome je pomoglo i to što je film iz sada već davne 2009 pa ako sam tada i znao nešto više o njemu sve je to sada izvetrilo. Dakle, glavna vrlina ovog filma je što ne upada u klasične klišeje i film je svakako bolji ako o radnji filma pre gledanja znate što manje. Artistička forma filma, dugi kadrovi, tišina, glavni glumac koji svojom iritatnom pojavom (sasvim u funkciji priče) ni od početka ne uliva gledaocima poverenje sa takođe veoma sličnim ženskim likom, tako da publika većim delom filma i ne zna za koga i da li može uopšte da navija, dodaju i novu dozu neizvesnosti i turobnosti u i inače mračnu priču filma.

Šta je dobro u ovom filmu ?

Atmosfera. Onoliko koliko je nelagodno glavnim junacima nelagodno je i gledaocima.

Šta je još dobro u filmu ?

 Glumci. Mada mi je Paddy Considine na početku delovao kao neko ko jednostavno ne može da iznese neki film na svojim plećima veoma brzo me je demantovao. Paddy je ovde odličan. I Julia Stiles je veoma dobra.

Šta je loše u ovom filmu ?

 Atmosfera. Mnogi će od ovog filma odustati posle dvadesetak minuta jer će im biti dosadan. Kao što napisah ne upada u današnje triler klišeje i mnogo je bliži svojom struktorom klasičnim noir filmovima iz zlatnog doba Holivuda. Naravno, ne želim da Cry of the Owl upoređujem od klasika. Daleko je on od toga.

Šta je još loše u ovom filmu ?

U poslednjoj trećini filma intezitet  opada. Većina karata je otvoreno a neki postupci likova u filmu počinju da bivaju i previše iskonstruisani. Jednostavno, priča se raspada. Mada, koliko sam saznao, film je verna rekonstrukcija romana te zamerke na nivou zapleta možemo samo prigovarati predlošku. Sa druge strane, režiser je bio odgovoran za razvoj likova i morao je (i mogao) da nam neke stvari razreši na mnogo ubedljiviji način.

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

 Naravno…pogledajte bilo koji noir film iz 40,50 ih godina Holivuda. 

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

Mnogi.

Vredi li ovo gledati ?

Ukoliko se naoružate strpljenjem i spremni ste da posvetite 90 minuta svog života filmu koji vas neće oduševiti ali će na vas na nekom čudnom nivou ipak dotaći, i ako volite tzv. autorske filmove onda je “The Cry of the Owl” vaš “cup of tea”. 

Zaključak za kraj:

U današnje vreme veoma lako možete naići na mnogo lošiji film sa mnogo poznatijim glumcima i mnogo većim budžetom. U svakom slučaju ovaj film vam neće biti zabavan svideo vam se ili ne… I mada bi mu možda više odgovarala jedna jaka trojka dajem mu :

Na skali od (1-6) ocena: 4 – 

recenzija: Gimitrije Verzićduh sa dva plava oka

Gimitrije
Gimitrije

Čuveni duh sa plavim okom (a od susreta sa Bozzom postao je duh sa dva plava oka), propali kandidat za kandidata studenta filmske režije i beskompromisni (takođe propali) filmski kritičar koga ste svi imali priliku da upoznate u prelomnoj, epoholno dvodelnoj epizodi "Bioskop Sloboda" Svojim autorskim tekstovima o filmu on će definitivno oplemeniti ovaj prostor.
Takođe, Gimitrije fanatično gleda televiziju pa možemo očekivati i njegove tekstove na tu temu.

Articles: 146

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.