Jedinu ozbiljnu manu ovom filmu mogu naći u tome što je možda i previše “zašećeren” za moj ukus. Tačnije, “About Time” je prepun sitnih, savršeno romantično-komičnih-dragih-neodoljivo-slatkih detalja da tolika količina sentimenta meni, starom namćoru, može povremeno zasmetati.
Ali to naravno nije nikakav argument. Otprilike je to na nivou zakeranja o tome, zašto su Romeo i Julija morali, na kraju onog, malo poznatog, Šekspirovog dela, onako nesrećno okončati…pa morali su… u pitanju je ‘ebena tragedija. “About Time” naravno nije tragedija, naprotiv…
Ričard Kertis (Richard Curtis) je zaslužan za ovo neodoljivo filmsko ostvarenje iz 2013 godine. Praktično započevši filmsku karijeru kao scenarista ogromnog hita “Četiri venčanja i sahrane” Kertis se gotovo specijalizovao za romantične komedije pa su nam usledili, meni jednako dragi, filmovi poput Notting Hilla ili gotovo apsurdno nostalgičnog ali takođe šarmantnog The Boat That Rocked. Tu je i Love Actually njegov (meni) najmanje zanimljiv film ali verovatno neizostavni deo filmskog repertoara tokom božićnih praznika u Britaniji.
A to što je Kertis kreator i vanvremenskog Crnog Guje (Blackadder) samo je dodatni plus njegovoj impresivnoj biografiji.
Dakle, o čemu se radi u About Time ? Tim Lake (Domhnall “Frank” Gleeson ) je smotani mladić kome njegov otac za 21 rođendan otkriva veliku porodičnu tajnu.
Muški članovi porodice imaju jedinstvenu moć, sposobnost da se vrate u sopstvenu prošlost. Dovoljno je naći neki mračniji kutak (napr. ormar), prisetiti se nekog događaja i opala…eto vas tamo. Otprilike tako to izgleda..verujte, nije to nešto bolje i detaljnije opisano u filmu. Ovo je romantična komedija a ne SF, pa mu lako opraštam što taj SF momenat nije tako precizno definisan… i ne treba. Tim će i onako tu svoju moć koristiti da sredi svoj ljubavni život a ne da dobije sedmicu na lotou ili postane premijer Engleske. I’m fine with that 🙂
Kada se fatalno zaljubi u Mary (Rachel “Nočne igre” McAdams) otkriće da mu ta moć, ma koliko korisna, nije i dovoljna za sreću.
Bill Nighy (Limehouse Golem) kao otac i ovde briljira, hemija između dvoje mladih glumaca (McAdamsa i Gleesona) je začudno neosporna, a i soundtrack sa nosećom pesmom (predstavljenom u samom filmu kao praktično spot u jednoj dugačkoj sceni koja je savršeno jednostavna i efektna) je prilično interesantan.
Ričard Kertis je najavio da će mu ovo biti poslednje rediteljsko ostvarenje. Nažalost, za sada deluje da će ispuniti svoje obećanje. Na sreću, ovaj 61-godišnjak se ne povlači u potpunosti iz filma i možemo se nadati i očekivati bar još nekoliko njegovih lepih scenarija.
Na skali od (1-6) ocena: 5 –
recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka
