Doduše, to zamalo je toliko veliko da totalno urušava čitav film. Ali o tome nešto kasnije.
Rebecca “The Gift” Hall (odlična) je Florence, stručnjak za razotkrivanje “spritističkih” prevara početkom dvadesetog veka (tačnije 1921). Ona je mlada, lepa, saomouverena, inteligentna. Kao neka vrsta super detektiva za nadprirodne prevarante prihvata da istraži slučaj smrti dečaka u školskom internatu u mestašcu po imenu Cumbria. Zašto baš nju želi da angažuje učitelj Robert Mallory (takođe solidni Dominic West) pitate se…verovatno ?
Zato što učenici misle da je za smrt njihovog druga kriv duh dečaka koji se, kako tvrde, prikazuje u toj ogromnoj zgradurini (sa naravno mračnom prošlošću i obaveznim dugačkim hodnicima i bezbroj soba). A ko će bolje da im dokaže/pokaže da duhovi ne postoje osim naše hrabre Florence ?
E sic… znamo svi da duhovi postoje, valjda ja to ponajbolje….
Zato što učenici misle da je za smrt njihovog druga kriv duh dečaka koji se, kako tvrde, prikazuje u toj ogromnoj zgradurini (sa naravno mračnom prošlošću i obaveznim dugačkim hodnicima i bezbroj soba). A ko će bolje da im dokaže/pokaže da duhovi ne postoje osim naše hrabre Florence ?
E sic… znamo svi da duhovi postoje, valjda ja to ponajbolje….
Režija: Nick Murphy
Glume: Rebecca Hall, Dominic West,Imelda Staunton
Glume: Rebecca Hall, Dominic West,Imelda Staunton
Vizuelno, tehnički, “The Awakening” izgleda veoma lepo. Postoji i ta scena, negde pri kraju filma , koja je, što se filmskog izraza tiče, spektakularna (to je ona, znate već koja). I sve je to u redu… Ali….
Priča počinje da se urušava sa jednim padom u vodu, mada, čini mi se da pravi pad počinje sa jednom scenom kupanja. Odjednom, iznebuha, od onakve Florence, u drugoj polovini filma dobijamo ovakvu Florence. Ova je totalno suprotna od one koju sam opisao na početku.
Znači, tada i mi, kao i naši junaci, ulazimo u zonu sumraka koja nimalo ne ispunjava velika očekivanja koje nam je sjajni početak pobudio. Koincidencije stižu koincidencije, sve do one, vrhunske, završne koincidijetine.
Znači, tada i mi, kao i naši junaci, ulazimo u zonu sumraka koja nimalo ne ispunjava velika očekivanja koje nam je sjajni početak pobudio. Koincidencije stižu koincidencije, sve do one, vrhunske, završne koincidijetine.
Taj krajnji, ne trn u oku, već čitavo stablo, toliko bode (oči) da ne mogu da pređem preko toga, ma kako ona, već pomenuta scena (znate koja) bila lepo snimljena.
Naravno, sada kada bi vam tačno razotkrio šta se tu dešava i u čemu je problem sa ovom, samo naizgled genijalnom a u suštini izuzetno tupavom scenarističkom dosetkom na dosetku, pokvario bih vam bilo kakvo uživanje u filmu ako kojim slučajem, uprkos svemu, odlučite da ga pogledate.
Da je “The Awakening” bar delimično ostao na nivou onoga što je obećavao u prvih 30 minuta bila bi ovo lepa filmska zabava. Nažalost, scenaristi su odlučili da im nije dovoljna samo stara dobra priča o duhovima već da su mnogo pametniji od toga… a znamo da ko visoko leti… tresne guzicom o pod…
Na skali od (1-6) ocena: 2
recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka