Nemam pojma ništa o Stealth niti ću sada da guglujem o njima. Malopre sam naleteo na ovu pesmu i ona je klasičan primer svega onog što je dobro i što je loše u savremenoj muzici.
Ali ajde da prvo poslušamo ovu pesmu
Koji vam je prvi utisak ? Moćna pesma sa pamtiljivim refrenom ? Verovatno je takav… ali, ako analiziramo detaljnije videćete da i nije baš tako. Počinje sa zanimiljvim aranžmanom, maksimalno pojačanim i oneobičenim miksom mrmljajućih vokala koji pevaju jednu istu mantru tokom čitave pesme. Onda se uključuje (odličan) pevačev bariton i ovo još uvek deluje relativno sveže i originalno. Ali onda na scenu stupa prokletstvo modernih aranžmana i približavajući se refrenu ubacuju se i dodatni instrumenti i efekti i sve se pojačava, suviše glasno ali u trendu (nadam ste da ste primetili kako je starija muzika jednostavno tiša dok su sve nove pesme u svim delovima na max Volume). I onda je tu refren koi praćen ovom “bukom” postaje praktično sličan bezbrojnim drugim sličnim pesmama…
Tako da… dobra pesma…brzo zaboravljiva…
