Le Chalet je „10 malih crnaca/indijanaca“ na (francuski) Slasher 2 način, a to, kao što nadam se već znate, i nije baš pohvalno.
Ovog puta radnja je smeštena u prelepe predele francuskih Alpi (Chamonix) toliko lepih da su producenti (ili je to ideja režisera?) ove serije odlučili da nam sve slike budu kao sa razglednica uprkos mračnom sadržaju (ispisanom na tim razglednicama). I to smeta. Ne samo da imamo istu (sunčanu, veselu, HD čistoliku) fotografiju koja prati družinu odabranih (za smaknuće) u sadašnjosti nego je ista fotografija i ona koja se bavi događajima od pre 20 godina (što čini značajni deo serije). Kao da su imali para za samo jedan filter na kameri, to jest, ni za jedan.
Dakle, ovog puta se grupa onih, koji će uskoro postati plen ubice/ubica, zatekne u jednom gotovo napuštenom selu na obroncima Alpa jer upravo tu (neki od njih) žele da obave venčanje. I kao što u pesmi legendarne Vesne Zmijanac koja se naravno zove „Svatovi“ (inače apsolutno inspirisane ovom serijom)
„Rastaju se drumovi, dele polje na dvoje“
I ovde, u prvoj epizodi,
Drumovi se rastanu jer most koji ih spaja „nastrada“ u čudnoj nesreći. A to je i jedini put do tog sela i do tog šaleta…
I kao u toj srceparajućoj pesmi,
„sastaju se dušmani, hoće da nas razdvoje“
I ovde taj/ti dušmanin/dušmani počne ovu decu/svatov(c)e da ubija i da ih razdvaja…
Motivi ovih ubistava sežu u prošle, veoma dosadne (bar do poslednje epizode),događaje koje prate bračni par sa dvoje dece tokom njihovog boravka (1997 godina) u “La Chatel-u”. Otac je pisac u potrazi za inspiracijom a pokazaće se i novom jubavnicom, majka je odrasla u tom selu i ima ludog brata a tu je i bivša ljuba. Ova četvorčlana porodica iznajmljuje istu onu kuću (šatel) u koju će stići i “svatovi” dvadeset godina kasnije.
I to je otprlike to. Ne vredi previše trošiti reči na ovu slabašnu, u svakom pogledu, misteriju. Za razliku od „Slasher-a“ ovde čak ni ubistva nisu efektna (sve je ublaženo, bez krvi a često i bez uvida u samo ubistvo) tako da… ništa od zabave. Zabavno je naravno kada se otkriju motivi za sva ova dešavanja koja su toliko neverovatna (u smislu da li bi stvarno osoba A zbog B uradila to osobi C…mada, imajte u vidu da B ne mora da bude osoba kao što ne znači da su i A i C stvarno osobe…ili možda jesu) da ih ni Den “Da Vinči” Braun ne bi mogao iskoristiti za osnovu zapleta nekog svog romana…čak bi i njega bilo sramota.
Kada još dodamo zanimljivo loše glumce, pardon, uloge koji i u onako beskrvne likove nisu mogli da unesu nimalo života i to pomešamo sa raspletom od kojeg bi se postideo (pored Den Brauna) i Čiko sa Zagorom, shvatate da je gledanje ovog „Le Chalet-a“ samo gubljene vremena. Mislim, ima ko umesto vas da gubi vreme…zato ste ovde zar ne ?
Na skali od (1-5) ocena: 2
recenzija: DeHičkok
