Ju Nesbe: Slepi miš

Verovali ili ne, poneki put se nađe vremena i za neku knjigu. Pošto će rubrika posvećena knjigama biti najmanje ambiciozna (i najmanje zastupljena) prvi roman o inspektoru Hariju Huleu “Slepi miš”, junaku serijala norveške književne zvezde Ju Nesbea/Jo Nesbø (koji je posetio Beograd pre nekih mesec dana) je možda i idealan početak.

Pre svega što, do pre neku nedelju, pojma nisam imao da je onaj super zabavni norveški triler “Headhunters” ekranizacija istoimenog Nesbeovog romana (koji nema veze sa Hari Huleom), kao što sam na primer, znao da je onaj ne baš zabavni dečiji film o “doktoru prdežu” tj. “Prdoprah doktora Proktora” snimljen po Nesbeovoj “slikovnici”.

Ako niste znali, “Slepi miš” (u originalu za vas koji znate švedski a malo natucate i norveški Flaggermusmannen ) je objavljen 1997 ali je u svetu, pa logično i kod nas (jer Laguna prati svetske tokove zar ne?) objavljen tek kasnije, nakon niza drugih Nesbeovih romana o Hariju Huleu. Valjda nisu bili zadovoljni kvalitetom toga štiva…šta li ? 🙂

Verujte, čitao sam objavljene i mnoge gore spisateljske egzibicije od strane te iste Lagune te, osim možda ugovora sa izdavačem, ne vidim neke veće razloge što su nas, tj. te Hari ljubitelje uskratili ovog početnog romana. Pošto je meni ovo prvi put da se srećem sa njim, priznajem da sam prilično uživao. Nesbeov stil je jednostavan, pun efektnih dijaloga, bez preteranog ulaženja u detalje, ali jezgrovit i intrigantan,i prva trećina “Slepog miša” upravo nosi “plima” novog sveta.

Naime, u svom prvom, književnom slučaju, Harija šalju u daleku Australiju, da bi ispitao smrt mlade (i bivše) norveške TV zvezde (ako se reč zvezda može upotrebiti za nekog ko je vodio par tv emisija). Ona je silovana te potom i zadavljena, Ali hajde ovo što sam malopre napisao da nam lično kaže Nesbe:

„Poslali su te, dakle, da nam pomogneš u istrazi ubistva

Inger Holter, norveške državljanke s dozvolom za rad u

Australiji. Plavuša, lepa, ako je suditi po slikama. Dvadeset

tri godine, je li tako?“

Hari klimnu. Makormak se sada uozbiljio:

„Pronašli su je ribari u Votsonovom zalivu, tačnije kod

parka Gep. Polugolu, a povrede ukazuju da je prvo silovana

pa zadavljena, mada nismo pronašli semenu tečnost. Pod

okriljem noći leš je prenet u park, gde je bačen s litice.“

Napravio je grimasu. „Da je bilo samo malo lošije vreme,

sigurno bi je odvukli talasi, ali ovako je ostala na stenama

dok je ujutru nisu pronašli. Kao što rekoh, nismo našli spermu,

verovatno stoga što joj je vagina rasporena kao riba, a

i što ju je morska voda kupala celu noć. Zato nemamo ni

otiske prstiju, ali imamo približno vreme smrti…“ Makor-

mak skinu naočare da se protrlja po licu. „A ubicu nemamo.

I šta ćeš ti sad, kog đavola, s tim, Holi?“

Kao što vidite/čitate ovo je veoma pismeno. Dobar je Nesbe…mislim,ili on, ili naš prevodilac. Šalu na stranu, nisam vam ja neki vajni književni kritičar te ne očekujte da ćete u ovim budućim (bar se nadam da će biti bar još neka) recenzijama romana ovde čitati psihoanalize, slovenske meta anititeze i pomerene diskurse versifikacije genologije recepcije… khhhh….

Elem, prva trećina klizi i “Slepi miš” je zabavan roman ali pričično standardan za ovakvu vrstu štiva. Onda se negde na polovini desi nešto (što uključuje par šokantnih smrti) što težište baci na mračnu stranu Huleve ličnosti, i “Slepi miš” dobije dodatnu (i bolju) dimenziju. Onda, tu je i ta završnica u kojoj se opet Nesbe vraća u “sigurne vode” (već viđene) pa je krajnji utisak ipak sasvim korektan. Ako je ovo, kako kažu, stvarno najslabiji roman iz ovog serijala, onda eto mene u ovom brodu…ili bar čamcu…