Negde, nekad, a možda baš prilikom priče o nekom drugom stripu, izjavih da sam pripadnik dinosaurus generacije, a dinosaurusi su, kao što znate, na kraju izumreli. Zato, vi deco 21 veka, batalite šta vam ovaj čiča priča.
Za mene je Supermen oduvek bio (i biće) pokojni Kristofer Riv, čije sam prvo pojavljivanje dočekao u nekim ranim jutarnjim satima prvog januara neke osamdeset i neke, u doba kada je premijera nekog filma na televiziji bio veeeliki događaj (ili je to barem bio meni). Supermena sam povremeno sretao i u strip magazinu Eks, na kome smo ga, u punom koloru mogli videti samo na privlačnim naslovnim stranama.I zato, kada vam ovaj čiča kaže da je “Supermen među zvezdama” najbolji strip o Supermenu koji je pročitao, uzmite vi to, deco draga, sa zadrškom ili još bolje sa zaprškom jer mogu samo zamisliti kako vi, deca (DC/Marvel) univezuma, doživljavate ove “dosadne” slike sa oblačićima. Grant Morison je stvorio pravi epik na ovih 300-ak strana, u kojem Supermen, suočen sa neumitnom smrću (prokleti Leks Lutor), odlučuje da iskoristi preostalo vreme da se suoči sa duhovima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, i da mirne savesti, ode na večni počinak. Morison vešto koristi već (svima) poznate kanone mita o Supermenu dodajući originalna i često neočekivana razrešenja nekih večitih pitanja (napr. odnos između Luis Lejn i Klark Kenta) i gradi priču koja je istovremeno veoma interesantna i, što je za ovakve stripove retko, prilično emotivna. Kao neiskusni poznavalac strip zaostavštine ovog superheroja tokom čitanja sam bio ubeđen da se Morison, u svakoj od epizoda, referiše (jel ova reč uopšte postoji) na neki već poznat događaj iz Supemenove prošlosti. Tako je sve delovalo prirodno i lako. Mož’te misliti kako sam bio prijatno iznaneđen kada sam, nakon završetka, otkrio da je ovde mnogo više originalnih njegovih ideja i da su mnogi likovi, prijatelji i arh neprijatelji, u stvari Morisonove kreacije. Naravno, nisu sve priče podjednako dobre ali kao celina ovo je (i na crtačkom planu Grant/Kvajtli) vrhunski strip.
Izdavač Darkwood je opet napravio tehnički savršeno izdanje (ili barem meni to tako laički deluje, verujem da bi oštri, infracveni pogled, koji osim Supermena poseduju i mnogi naši strip kolekcionari ovde otkrio i neke mane).
“Supemen među zvezdama” je jedan od onih stripova kojima ću se često vraćati i koji svojim vanvremenskim kvalitetima to apsolutno zaslužuje.
Na skali od (1-5) ocena: 4+
ovaj tekst posvećujem jedinoj Luis Lejn koja nas je napustila u maju ove godine
(Margot Kidder 1948 -2018)