Dugo skrivena tajna, stara 40 godina, pre nekoliko meseci, nakon fatalnog razotkrivanja, šokirala je čitav svet. Zahvaljujući Jugoslavovoj kinoteci i БИП mobile-u, u sinoć sam prisustvovao tajnoj projekciji, na tajnoj lokaciji (u Delta City-), digitalno restauirisane kopije filma „Han Solo“, filma koji je imao najveći uticaj na legendarnu, svima nam dragu, trilogiju „Ratova zvezda“ (nasuprot dominantnom uverenju da je Džordž Lukas bio pod uticajem nekakavog Kurosavinog filma). Mada je ova priča, sada svima opšte poznata, podsetiću vas ipak na nekoliko najvažnijih stvari iz „Solo Kuro Sava“sage.
Daleke 1967 godine, tada veoma moćan, ali ekscentrični milioner, Kenedi mali Baja, osniva filmsku kompaniju „Miki Maus“ i ulaže, za to vreme, basnoslovnih 300 miliona dolara u produkciju filma „Han Solo“. Kenedi mali Baja je oduvek maštao da snimi vestern u svemiru koji će se zvati Han Solo. Osim te dve to jest tri stvari (vestern, svemir, Han Solo) ništa drugo nije ni smislio te je zato angažovao vrhunske scenariste i režisere toga doba koji bi tu njegovu, genijalnu, ideju pretočili na filmsko platno.
Ubrzo im je dao otkaz i našao neke druge, takođe najbolje scenariste i režisere, koji bi mu, na novi ali isti način, pretvorili snove u stvarnost. I tako, godinu dana kasnije, 1968 godine, film „Han Solo“ je konačno prikazan. Premijera je održana u lokalnom bioskopu „Zoetropa“,u San Francisku, ukupno pred šestoro gledalaca. Bila je to prva i jedina projekcija. Baja mali Kenedi nije uspeo ni da je dočeka, jer je, dva meseca ranije, izvršio harakiri zbog finansijskog sloma i bankrota ovog, kako se tada govorilo, poslednjeg Džed aJSet Tajkuna.
Ta, jedina kopija filma, sticajem okolnosti (a to je već jedna druga, Pink Panter, priča), dospela je u našu kinoteku, gde ju je, u kutiji za škartove, pronašao dugogodišnji domar Pera Ložač. I tako je zahvaljujući Peri Ložaču, otkrivena tajna Džordža Lukasa, jednog od te famozne šestorke, koja je uspela, te varljivo vrele noći leta ’68, u San Francisku, da prisustvuje ovoj projekciji.
Sa tehničke strane, remasterizovana kopija, koju sam sinoć odgledao, sasvim je solidna, naravno za filmove snimljene 1968 godine. Najviše se ta patina šezdesetih primećuje po relativno lošoj 3D rezoluciji jer su zbivanja na ekranu prečesto mračna i gotovo negledljiva. Tome doprinose i isprane, industrijske boje, očigledna posledica dugog čuvanja filmske trake u neadekvatnim uslovima. Zato je ton vrhunski i povremeno stvarno zaglušujući.
Sama priča i nije nešto originalna. Han je mladić sa planete Korelija, sitna propalica koja preživljava u svetu kome upravlja moćni kriminalni Sindikat. Društvo mu pravi devojka Kira i njih dvoje, maštaju o slobodi i sreći. Veoma brzo, jedan od to dvoje će uspeti da dođe do te, uslovne, slobode.
Han Solo na svom putešestviju upoznaje čupavog Čubaku, Landa Kalrisiana, a uspeva i da upravlja brodom „Milenijumski soko“. Zbog čega pominjem ove stvari ? Upravo su to neke od onih koje je Džordž Lukas „pozajmio“ u svojoj čuvenoj trilogiji. Ipak, budimo fer prema njemu, jer sve to što je možda i pozajmio, uspeo je da na jedan mnogo bolji i upečatljiviji način iskoristi.
Napr. sam Han Solo. Ovde ga glumi neki relativno simpatičan anonimus koji i nije tako loš, ali upravo je Lukasova odluka da promeni glumca, i da ovu ulogu dodeli Harison Fordu, učinila Han Sola legendarnim. Izvini Aldene ali ti nisi Solo. Znamo svi ko je Solo.
Zatim, Lukas je sve ove, već pobrojane karaktere, ubacio u svoj mnogo interesantniji film, pokazaće se epskih dimenzija. Ne samo da je uveo Skajvoker familiju nego i pojam sile i Džedaja. U „Han Solu“ se, gotovo uzgred, pominje Imperija, ali upravo je Lukas od nje stvorio verziju iskonskog zla. Ovde je to zlo oličeno u nekakvoj mračnoj organizaciji pod imenom Grimizna Zora, ali ona, i njeni predstavnici, daleko su od jednog Dart Vejdera pa čak i bilo kog imperijalnog vojnika.
Osim što je zaboravljive priče, „Han Solo“ pati i od nedostatka duha. Jednostavno, humorni delovi kojima „Solo“ često obiluje, možda su duhoviti bili te 1968 godine ali ovde ne funkcionišu. Zaplet, na sreću, ne pati od logičkih bombi poput „Poslednjeg džedaja“ ali jeste često predvidljiv, i monoton.
Sve u svemu, poprilično bledunjav film, koji i ne vredi gledati u bioskopu, osim zbog one, istorijske konotacije, o filmu koji je inspirisao, bar delimično, Lukasove „Star Wars“-e.
============
Ocena u Star Wars univerzumu (od 1-5): 2+
========================================
p.s. u ovom filmu glumi i jedan glumac koji neodoljivo podseća na Vudi Harlesona koji je te 1968 godine imao tek 7 godina. Mislim, pogledajte donju sliku i procenite i sami da li sam u pravu
