Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, Brigit Nilsen (Brigitte Nielsen) beše u centru interesovanja svetskih tabloida. Tadašnja žuta štampa poput našeg sadašnjeg prelepog “Informera”, filozofski nastrojenog “Alo”-a, potemkinovski hrabrog “Kurira”, ubitačno istino+naslovnog “Blica” i sličnih perjanica slobodnog novinarstva ovog/onog doba, Brigitu je tretirala kao preljubnicu, miraždžiku i pre svega plavušu. Njena burna veza sa velikom (a u tom trenutku i verovatno najvećom) zvezdom američkog i svetskog filma, Silvester Staloneom, prošla je i kroz brak i kroz brzi razvod, sve u roku od 19 meseci (1985-1987). Njihova saradnja podarila nam je takve gromade od filmova poput “Roki IV” (koji je, uprkos svemu, čak i podnošljiv) ali takođe i apsolutno nezaboravnu “Kobru”
Brigita je uspela u tom (kratkom) vremenu svetske slave da dograbi ulogu i u nastavku “Policajca koji nije sa Petlovog već sa Beverli Brda”
a dograbila je (naročito određene delove tela) i nekih drugih seljebritija onog doba, poput Toni Skota, Švarcenegera, a, kako se sama pohvalila, ni Šon Pen joj nije (u Kanu) odoleo. I tako stižemo do 1988 godine i filma “Domino”, ovog, po mnogo čemu, nesretnog projekta koji je verovatno odredio i dalju karijeru naše crvenokose plavuše…Mada, to i nije baš tačno. Jeste naša Brigita bila i mlada i lepa i “luda”, ali njeno “skandalazno” ponašanje se nije razlikovalo od ponašanja većine zvezda (i tada i sada). Jednostavno, kao što je brak sa Rambom Rokijem otvorio mnoga holivudska vrata tako joj je i njegov kraj to i zatvorio a ona nije bila dovoljno talentovana da bi nekim drugim kvalitetima “naterala” druge da joj pruže novu šansu, niti bi neko želeo da se zamara tada moćnom Kobra Oskaru. Nakon srušenog američkog sna, ova, još uvek mlada (1988 je imala tek 25 godina) i definitivno visoka (185 cm) Dankinja Gitte (njeno pravo ime), povlači se u Evropu, tačnije, Italiju, gde je pre filmske karijere bila uspešan model sa pariskih,milanskih i njujorških pista.
Ne znam kako su tačno došli do ideje za ovaj “Domino” film ali pretpostavljam da je glavni razlog što je gospođa Nilsen “potpisala” da se pojavi u njemu, veliki uspeh jednog drugog “sličnog” filma tog doba.”Devet i po nedelja” iz 1986 godine postao je veliki i kultni hit koji je svoje zvezde (Rurke i Bejsinger) lansirao u orbitu . Na papiru, ovo je delovao kao nekakav erotiziran misteriozni triler o uspešnoj rediteljki video spotova u potrazi za ljubavlju koju “proganja” takođe misteriozan muški glas sa druge strane (telefonske) žice. Kažem na papiru ali teško da je iko pročitao scenario. I pre i tokom snimanja. Mislim, pokušavam da nađem bilo kakvo opravdanje zašto je ovo kvazi art đubre uopšte napravljeno a pogotovo zašto bi u njemu učestvovala, ipak tadašnja velika zvezda, ovde spremna da nam (raz)otkrije puno toga. Pokušavam…ali ne ide.
Rediteljka filma je Ivana Massetti, do tada (a i nakon toga) režiser video spotova, i “Domino” upravo tako deluje. Kao jedan dugačak, ekscentričan video spot. Dugačak i veoma dosadan, pun besmislenih dijaloga i još besmislenije glume, izuzetno naporan za gledanje. Ali, kao što sam siguran da niste ovde zbog ovog mog masturbatorskog eseja već pre svega zbog masturbatorske scene sa Brigit Nilsen, isto sam tako siguran da bilo kakvo gledanje ovog filma u celini (97 minuta) može imati samo efekat masturbacije u zdrav mozak.
Na skali od (1-6) ocena: 1
p.s. Brigit Nilsen je lečena alkoholičarka, učesnica mnogih rijaliti emisija poslednjih decenija i majka četvoro dece. Trenutno je u petom braku i upravo je, u 54-godini, objavila da je trudna i da očekuje svoje peto dete (prvo sa sadašnjim partnerom)
Za kraj, ako ste već stigli do kraja ovog teksta, kao nagrada vam sledi par slika pa “uživajte” (tj, kliknite na donji link)… One koje baš interesuje ovaj film, moj savet je da ga ipak preskočite a do pojedinih scena možete stići jednostavnom pretragom na nekom internetom pretraživaču…
[showhide type=”spoiler” more_text=”Dominantne slike” less_text=”Sakrij dominaciju”]
[/showhide]