Verujem da ste i vi među svima nama koji su dugo maštali i čekali da neko konačno snimi ovaj film i na filmskom platnu ovekoveči jednog od najvećih ikona popularne kulture, čuvenog, jednog i jedinog, I-G-O-R-A !!!!
Igor ? Otkud pa sad taj Igor… Ne pamtite lik pomoćnika doktora Frankeštajna iz istoimenog čuvenog romana ? Ne sećate se tog grbavca Igora iz najčuvenije filmske ekranizacije sa Borisom Karlofom kao čudovištem ? Pa…nije ni čudo. Grbavog pomoćnika Igora i nema u romanu a što se tiče već pomenutog filma tamo se naziva Fritz. Meni je Igor direktna asocijacija na Martija Feldmana u onoj genijalnoj parodiji na Frankeštajna takođe genijalnog Mel Bruksa.
Ali vratimo se ovom filmu…bar za malo… Ovde je Igor (Hari Poter iz “Žene u crnom“) cirkuska nakaza koga u jednoj (a ispašće i jedinoj stvarno) spektakularnoj akcionoj sceni student medicine po imenu Viktor (James McAvoy iz “Podeljenog“) oslobađa cirkuskih “okova”. Ispostaviće se da je Igor brilijantnog uma i da svojim stručnim opservacijama (koje je naučio čitajući raznu stručnu literaturu iz oblasti medicine koja, jelte, uvek dostupna u svakom cirkusu) daje ključni doprinos u mračnim eksperimentima Viktora Frankeštajna u kojima pokušava da stvori novi život…od mrtvih delova.
Tu je i njegova (Igorova) ljuba, takođe cirkuska artistkinja koja posle nesrećnog pada “pada” u ruke (homoseksualnog) barona kojem služi kao pratilja za pokazivanje na društvenim događajima. Tu je i nekakav Frankeštajnov kolega sa faksa koji će se kasnije razviti, iz već ljigavog karaktera, u ništa ljigavijeg arhneprijatelja…
Društvo nam pravi i veroljubivi inspektor koji, neverovatnim šerlokovskim metodama istražuje nesreću iz cirkusa i polako zatvara krug oko naših sumnjivaca. Tu je još i gomila raznih drugih karaktera koji su, nažalost, kao i ovi malopre već predstavljeni samo blede senke potencijalno zanimljivih likova. Ovo je jedan od onih bezličnih filmova u kojima se mnogo toga navodno događa a sve vreme vas prati osećaj dosade. Početna priča deluje još nekako i interesantno ali kako se radnja razvija shvatate da režiser (Paul McGuigan) i scenarista (Max Landis) samo čekiraju one unapred očekivane tačke dobro poznate “bajke” a da je ono što je, kao, originalno dodato (poput neubedljive ljubavne priče) ovde više liči na tegove koji ovaj tromi leš vuku na dno. Samo frankeštajnovo čudovište se pojavljuje negde, veoma kratko, pri kraju filma u, takođe spektakularnom ali spektakularnom lošem, završetku koji je obiluje besmislenim postupcima likova i čudnim montažnim rešenjima koji dodatno umrtvljuju ono što gledate na velikom/malom ekranu.
Retko dosadan i neinventivan film sa budžetom od ogromnih 40 miliona dolara za priču koja ne vredi ni dolar. Žao mi McAvoja…
Na skali od (1-6) ocena: 2-
