Ispade da, u poslednje vreme, gledam samo belgijske tv serije. Evo je već treća po redu ovog puta pod baš originalnim nazivom “Tabula Rasa”. Neki bi od vas možda pomislili da je to zbog toga što živim u Belgiji. Ali ne … nema lepše zemlje od ove naše… u kojoj će, za dve godine, ako ne i pre biti lepo kao u Švedskoj a kamoli nekakvoj Belgiji.
Kao i u najboljoj (Hotela Beau Sejour ) od ove “trojke” i ovde nam glumci pričaju na flamanskom (u La Treve je bio francuski). “Hotel” i “Tabula Rasi” povezuje i glavna glumica iz te misterije Lynn Van Royen (Kato) koja, ovde, glumi manju ulogu, sestru od glavne protagonistkinje Annemie (Veerle Baetens koju se pak sećamo iz one, takođe zanimljive i takođe belgijske, filmske misterije Loft). Ako još kažem da u ovoj seriji glumi i Tom Audenaert kojga se takođe sećamo i iz “La Treve” neko bi rekao da u Belgiji ukupno postoji 10 glumaca, te su jednostavno primorani da glume u svim njihovim TV i flmskim ostvarenjima. Sudeći po dosadašnjem iskustvu sasvim je moguće da je to i istina 🙂 .
Elem, “Tabula Rasa” ima donekle sličnosti sa “The Break aka La Treve”. Oba počinju od koncepta glavnog junaka koji se nalazi u “ludari” i koji ima problem sa pamćenjem. I naša slatka (i napaćena) Annemie ne može (ili možda neće) da se seti nedavne prošlosti u kojoj ona postaje glavni svedok/osumnjičeni u slučaju nestale osobe. Matori inspektor Jacques Wolkers pokušava da reši ovaj slučaj tako što ima redovne seanse sa Annemie (ili kako je najčešće zovu, skraćeno, Mie). Mia je smeštena u zatvoreni deo psihijatriske ustanove nakon traume (o kojoj u početku ne znamo ništa), odvojena od svoje ćerke i muža.
Kao i u svakoj ludnici (ili barem u filmovima/serijima koji se bave tom tematikom) i ovde upoznajemo galeriju interesantnih i ludih likova (umesto “ludih”, da su neke druge okolnosti u pitanju, upotrebio bih izraz “ekscentrični” ). Ništa manje nisu zanimljivi ni članovi njene familije, enigmatični suprug, otkačena majka i jedina među njima, naizgled, normalna ćerkica.
Misterija “Tabule Rase” je kompleksna i veoma interesantno prezentovana. Onako kako i naša junakinja otkriva deliće rešenje zagonetke (koji se kriju u zaboravljenoj prošlosti) tako se i nama gledaocima postepeno razotkriva tajna. Drago mi je što su tvorci serije shvatili da je današnja publika previše dobro edukovana u pogledu raznih twist-ova te nam jedan od njih, veoma bitan, razotkrivaju već u prvom delu sezone (ukupno je snimljeno 9 epizoda). Mislim da bi nas baš potcenili da su to, prvo “razrešenje”, ostavili za kraj.
Ipak, najveći (bar meni) problem donosi deveta, poslednja epizoda ove, do tada, veoma zabavne i uzbudljive serije. Taj glavni twist, to rešenje misterije, gotovo da potpuno uruši do tada pažljivo građenu logičku strukturu. I dok je odgovor na pitanje “Ko i Zašto”, ma koliko ovde nategnut, ipak relativno zadovoljavajući, kada počnu da nam prikazuju i Kako, shvatate da onaj prethodni, nategnuti logički kanap, ovde mora puknuti jer je ono što upravo gledate na ekranu isuviše besmisleno. Nemam ništa protiv kada na kraju nekog filma otkrijete da vam autori jednostavno nisu dali nikakvu šansu da rešite misteriju jer im je jednostavno takva mehanika zapleta. Mnogo je ozbiljnije kada to učine u nekoj TV seriji. Mnogo je lakše takvo razrešenje (“žednog preko vode”) podneti nakon 100ak minuta nego nakon uloženih osam epizoda u kojima su vam se raznorazne teorije vrzmale glavom i time dodatno učinili gledanje zabavnim.
Završna epizoda je gotovo uspela da sav pozitivan utisak ako ne pokvari onda bar osakati. Sad, ne mogu da vam kažem gledajte prvih osam a nemojte poslednju, jer to tako ne ide. Možda je bolje to ovako formulisati: Ako već hoćete da pogledate “Tabula Rasu” uživaćete u dobrim glumcima, raznim preokretima i često zanimljivoj priči ali nemojte, ko Vučića vas volim, pardon, molim… nemojte da dangubite pokušavajući istovremeno da rešite sami izlaz iz ovog lavirinta. Nemate šanse…
Na skali od (1-5) ocena: 3+
recenzija: DeHičkok
