Osnovni problem koji imam sa ovim filmom jeste mjuzikl. Ne zato što je u pitanju mjuzikl (generalno, verovali ili ne, mjuzikle, pogotovo one klasične holivudske (Aster,Keli) stvarno volim) već zato što me ovaj, konkretni, nimalo nije dojmio. Kažu da je te daleke 1986/87 godine (kada je premijerno prikazan) ovaj mjuzikl čuvenog, trenutno 87-godišnjeg, kompozitora Stephen Sondheima „žario i palio“ Brodvejem (Sve dok ga sa trona nije skinuo „Fantom iz opere“ ).
„Into the Woods“ miksuje nekoliko klasičnih bajki („Crvenkapa“,“Pepeljuga“,“Džek i čarobni pasulj“,“Zlatokosa“) koje povezuje zajednička šuma (eto vam odgovora na pitanje zašto ovaj naziv) ali i likovi pekara (James Corden) i njegove supruge (Emily Blunt) koji moraju da obave četiri zadatka da bi razbili kletvu koju je na njih bacila zla komšinica a pri tom i veštica ( Meryl Streep).
I tako, ovde glumci pevaju (napr. prinčevi Chris Pine i Billy Magnusees u numeri „Agony“ koja je manje više i (muzički) vrhunac filma) .
Ili se bar trude da pevaju (Johny Depp) ali, kao što već napisah, pesme me „ne rade“ (mada definitivno mnogo bolje zvuče kada ih pevaju profesionalci
Takođe, režiser Marshall nam ne nudi ništa više od običnog transponovanja pozorišta, te, u toj mračnoj šumi, sve i suviše liči na snimljenu predstavu a premalo na igrani film.
Ne znam kako je u originalu, ali ovde taj drugi (mračni) čin stiže tek u zadnjih dvadesetak minuta te se uopšte ne uklapa sa prethodnim (vedrim) tonom filma. Jer ono što sledi u toj završnici niti je dobro pripremljeno niti je ubedljivo.
Još davnih i ranih 90’ih prošlog veka, bila je pripremana filmska verzija ovog mjuzikla. U njoj je Robin Viliams trebao da glumi Pekara, Goldi Houn njegovu ženu, Stiv Martin zlog vuka, Danny De Vito džina a Šer vešticu. E tu verziju bih voleo da vidim.
Na skali od (1-6) ocena: 2+
recenzija: Biograf
