Film je režirao Stephen Chbosky prema sopstvenom scenariju koji se zasniva na njegovom istoimenom romanu iz 1999 godine. Dakle, autor romana je napisao scenario za film, što i nije tako neuobičajeno, ali istovremeno ga je i režirao što jeste izuzetno retko. U stvari, trenutno mi pada na pamet samo naš Duško Kovačević sa svojim “Profesionalcem” ali tu se postavlja pitanje koliko je on stvarno samostalno režirao taj film.
 |
| “The Perks of Being a Wallflower” je snažan, ubedljiv i nezaboravan film. |
Režija: Stephen Chbosky
Glume: Logan Lerman, Emma Watson, Ezra Miller
Primetio sam da mi je mnogo teže da pišem o dobrim filmovima nego o onim lošim. Loši daju daleko više materijala za sprdnju, šegu i šalu dok često ne mogu da pronađem odgovarajuće reči kojim bi moja osećanja nakon odgledanog dobrog filma preneo na papir,tastaturu, monitor…
Ali čini mi se da je tako i sa ljubavlju. U nekog se prosto zaljubiš “na prvi pogled” i taj osećaj i mnogo bolji “pisci” od mene nisu uspeli da pretvore u reči…jer, neke stvari nisu prevodive u reči…
I naš glavni junak, mladi Charlie (Lerman) koji tek započinje svoj srednjoškolski život (doduše sa kašnjenjem od jedne godine zbog razloga koje ćemo doznati kasnije), upoznaje maturatkinju Sam (Watson) i zatreska se u nju odmah,onako dečački, naivno i iskreno, onako kako možeš samo kad si mlad.
“The Perks of Being a Wallflower” vas od samog otvaranja “hvata” (ko toplo kuvano vino u zimskim noćima) i ubacuje u svoj imaginarni svet smešten negde tamo početkom devedesetih godina (doba u kojem sam i ja, eto priznajem, bio srednjoškolac).
Glumci su jednostavno sjajni. Svo troje (Ezra,Logan,Emma) su izuzetno uverljivi i ne mogu zamisliti neke druge umesto njih. Scenario i dijalozi su perfektni uprkos tome (ili upravo zbog ) što sve zvuči “književno” i “veštački”, odnosno, likovi izgovaraju rečenice koje nisu prirodne i obične, kao da su otrgnute iz nekog, neospornog, vrhunskog pisanog dela. Otprilike kao kada gledamo ekranizaciju nekog Šekspirovog dela. Ako vam smeta način govora u napr. “Romeo i Juliji” ne verujem da je “The Perks of Being a Wallflower” baš pravi film za vas.
Takođe, naši junaci su svi redom “veći od života” ali to, ovde, začudo nimalo (bar meni) ne smeta i upravo zbog toga uživao sam u svakom minutu provedenim sa njima. Završnica filma donosi onu neprijatnu tenziju koju osećate u stomaku, kada, ono kao, znate da će se nešto loše desiti, a osećaj je naravno grozniji ako su vas prethodno dobro,dobro, “navukli”na te likove…kada vam je do njihove sudbine neobično jako stalo.
Ta završnica nije (filmski) savršena i možda je mogla imati neki par sitnih izmena da bi bila ubedljiva kao prethodni deo filma ali i takva nije nimalo razočaravajuća.
“The Perks of Being a Wallflower” je sjajan film, jedan od onih kojih ćete jednostavno voleti…uprkos svemu (i nepoznavanju Bowieve pesme “Heroes”). Ali opet, kao što rekoh negde pri početku, za neke ljubavi ne moraju postojati nikakvi racionalni razlozi i ovaj film možete i morate voleti pre svega svojim srcem… a opet, siguran sam da nekima ova šolja čaja neće prijati.
Na skali od (1-6) ocena: 5-
recenzija: Biograf
