Priča, kao i svaka bajka sa vukodlacima, počinje sa „Nekada davno“ a nastavlja se sa „..u 18 veku u Španiji, bio jednom jedan prosjak. Stigao je na dvor kod jednog groznog markiza (nije De Sad) koji je upravo proslavljao venčanje sa lepotinjom i više nego upola mlađom od njega. Prosjak se nadao da će hrane biti ali se nadao nije da će je ovako teško dobiti…”
I tako ja sedim i gledam ovo venčanje i markizovo iživljavanje nad jadnim prosjakom i pitam se kad će taj vukodlak. Al ne lezi vraže vukodlaže, markiz prosjaka baci u tamnicu i to višedecenijsku a jedina mu družba beše jedna mlada, lepa i nema kućna pomoćnica (Yvonne Romain) koja se sažali na starca. Povremeno mu donosi neku hranu a zahvaljujući njenom dubokom dekolteu na vukodlaka u tim trenucima i ne mislimo.
Kao što znamo, bez staraca nema udaraca, te prisustvujemo jednoj pa potom i drugoj nasilnoj sceni (ovog puta u tami podzemnog kazamata matorog (još živog) i opakog markiza). Izmučena služavka nekako se dočepa slobode i duboke reke iz koje je spasi, ispostaviće se, naš narator priče.
Vukodlaka ni od korova (a ni iznad krovova) a već pola filma prošlo.
Kada nam se Yvonne porodi, nažalost, ona se ne preporodi. Ne samo da na porođaju umre nego i njen dekolte ostade zauvek misterija (čije srce njena bluza krije). Vukodlaka i dalje nema. Pomislih, to je u stvari to, prokletstvo vukodlaka. Njegovo prokletstvo je to što ga nema… a koga nema bez njega se mora.
Elem, za nekih desetak minuta od dečaka postade mladić (Oliver Rid) i konačno, pri kraju filma, prokleti vukodlak se pojavi…plačući.
„Prokletstvo vukodlaka“ bi bio zabeležen samo kao jedan od bezbroj horor filmova koji su nastali u tom periodu u Hammer produkciji. Bio bi samo jedan od mnogih filmova vrhunskog zanatlije (i nikada dovoljno priznatog) Terence Fisher-a koji je zvanično režirao čak 50 filmova što je neverovatan podatak ako znamo da je sve te filmove režirao u periodu od 26 godina (1948-1974) (debitovao je u 44 godini, pre toga je bio montažer).
Ipak, „The Curse of Wearwoolfs“ se izdvaja po tome što je u pitanju prvi film, prva glavna uloga, čuvenog problematičnog ali nesumnjivo i harizmatičnog glumca Olivera Rida. To je i jedini razlog što bi ste možda i pogledali ovaj film.
Na skali od (1-6) ocena: 2
recenzija: Biograf
